Nekadašnji odbojkaški reprezentativac Srbije, a kasnije i trener, Vladimir „Braco“ Janković, preminuo je u 85. godini, saopštio je Odbojkaški savez Srbije. Njegova smrt ostavila je dubok trag u svetu sporta, posebno u odbojci, gde je ostavio neizbrisiv pečat tokom svoje bogate karijere.
Vladimir Janković rođen je u Vukovaru, gde je završio osnovnu i srednju školu. Njegova strast prema sportu dovela ga je do Fakulteta za fizičku kulturu u Zagrebu, gde je diplomirao 1965. godine. Tokom svoje karijere, Janković je postigao značajne akademske uspehe, stekavši titulu magistra 1976. godine, a doktorsku disertaciju odbranio je 1985.
Janković je svoju igračke dane započeo u odbojkaškim klubovima kao što su OK Borovo, OK Vukovar i AOK Mladost iz Zagreba. Njegova igračka karijera trajala je do 1971. godine, kada je odlučio da se preseli u Italiju. Igrao je za razne klubove, ali je svoju karijeru završio 1973. godine u AOK Mladost. Tokom svoje karijere, odigrao je 135 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, uključujući 33 meča na Svetskim prvenstvima (1962, 1966. i 1970.) i 27 utakmica na Evropskim prvenstvima (1963, 1967. i 1971.). Njegov najveći uspeh kao igrača bila je zlatna medalja na Mediteranskim igrama 1967. godine u Tunisu.
Nakon završetka igračke karijere, Janković se okrenuo trenerskom pozivu. Njegova trenerska karijera započela je u AOK Mladost u Zagrebu, a kasnije je trenirao različite klubove, uključujući Pionir iz Novog Mesta, Petrarku iz Padove, Panini iz Modene, Brešu, Novi Zagreb, Azeni iz Velike Gorice, i Dinamu iz Pančeva. Njegova stručnost i posvećenost brzo su ga dovele do pozicije prvog trenera muške seniorske reprezentacije Jugoslavije u sezoni 1983/1984. Tokom svoje karijere, takođe je bio selektor Hrvatske i Slovenije, doprinoseći razvoju odbojke u regionu.
Janković je bio poznat po svojoj sposobnosti da motiviše i razvija mlade talente, što ga je učinilo jednim od najcenjenijih trenera u sportu. Njegovi igrači ga pamte kao osobu koja je uvek bila spremna da pruži podršku i savet, a njegovo znanje o odbojci bilo je neprocenjivo.
Tokom svoje karijere, Janković je dobio nekoliko prestižnih nagrada i priznanja, uključujući orden Reda Danice Hrvatske za sport „Franjo Bučar“, koji se dodeljuje za vrhunske sportske rezultate i izuzetan doprinos razvoju sporta. Ova nagrada je samo jedno od mnogih priznanja koja ukazuju na njegovu posvećenost i ljubav prema odbojci.
Vladimir Janković ostavio je za sobom bogatu ostavštinu kroz svoj rad i doprinos odbojci. Njegova smrt je veliki gubitak za porodicu, prijatelje, kao i za sve koji su ga poznavali i poštovali. Njegova strast prema sportu i posvećenost razvoju mladih talenata biće zapamćeni i dugo nakon njegovog odlaska.
Vreme i mesto sahrane Vladimira Brace Jankovića biće naknadno saopšteno, a sa njim će se oprostiti mnogi koji su ga poznavali i cenili njegov rad. Odbojkaški savez Srbije i svi ljubitelji ovog sporta izražavaju saučešće porodici i prijateljima, a njegov doprinos će zauvek ostati urezan u srcima svih koji su se bavili odbojkom. Njegova priča je inspiracija za buduće generacije sportista, a njegovo ime će se pamtiti kao simbol strasti, posvećenosti i izvrsnosti u odbojci.
