U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljen je proces suđenja pripadnicima kriminalne grupe Veljka Belivuka. Tokom ovog suđenja preslušavani su audio zapisi razgovora optuženih, kao i komunikacije sa članovima njihovih porodica, prijateljima i saradnicima. Suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti zbog ozbiljnosti optužbi i načina na koji su zločini izvršeni.
Na početku suđenja, optuženi su zatražili izuzeće postupajućeg tužioca za organizovani kriminal Saše Ivanića i glavnog tužioca Mladena Nenadića, ali je sudsko veće ove zahteve odbilo. Ovaj korak pokazuje koliko su optuženi spremni da se bore za svoju odbranu, ali i koliko su uvereni u svoju nevinost.
Jedan od ključnih dokaza koji je predstavljen na suđenju je snimak razgovora između Veljka Belivuka i njegove supruge Bojane, koji je zabeležen 15. septembra 2020. godine. U ovom razgovoru se pominju prekidači, a tužilaštvo tvrdi da je Belivuk razgovarao sa svojim saradnikom Nikolom Spasojevićem. Ove informacije ukazuju na to da su optuženi imali organizovanu strukturu i planirali su svoje aktivnosti unapred.
Nakon toga, preslušan je još jedan razgovor, koji je vođen u kući u Tršiću, vlasništvo bračnog para Slađane Sekulić i Vlade Georgijeva. U ovom razgovoru Belivuk pominje nadimak „Kratos“, za koji tužilaštvo tvrdi da je korišćen od strane drugog optuženog Marka Miljkovića na kriptovanoj aplikaciji „Skaj“. U ovom trenutku, Belivuk je negirao da je Miljkovića ikada nazvao tim nadimkom, što dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanja o verodostojnosti njihovih izjava.
Još jedan snimak koji je pušten na suđenju je razgovor Miloša Budimira, koji se odigravao 9. decembra 2020. godine. U ovom razgovoru Budimir pominje da se nalazi „kod Ikee“, što tužilaštvo koristi kao dokaz da je bio u blizini mesta otmice Milana Ljepoje, koji je ubijen u kući u Ritopeku tog dana. Ovaj deo dokaza je posebno uznemirujući jer ukazuje na to koliko su optuženi bili organizovani i koliko su pažljivo planirali svoje zločine.
Bezbednosne službe su vodile Belivuka pod kodnim imenom „Vukdolak“, a snimci razgovora su tajno zabeleženi. Drugi optuženi, Miloš Budimir, imao je kodno ime „Fontana“. Ova imena ukazuju na ozbiljnost i složenost kriminalne grupe, kao i na njihovu sposobnost da izbegnu pravdu sve dok su bili aktivni.
Prema optužnici, Ljepoju su pripadnici grupe namamili u vikendicu nudeći mu kupovinu blindiranog automobila. Kada je stigao, odveden je u skrivenu prostoriju gde je ubijen, a njegovo telo je nakon toga samljeveno i bačeno u Dunav. Ove informacije su šokantne i dodatno potvrđuju brutalnost delovanja ove kriminalne grupe.
Na početku nastavka glavnog pretresa, nekoliko optuženih i njihov advokat ponovo su zatražili izuzeće tužioca Ivanića i tužioca Nenadića, optužujući ih da su sakrili određene dokaze. Advokat Dejan Lazarević, koji zastupa nekoliko okrivljenih, izjavio je da je tužilaštvo delovalo neprofesionalno. Međutim, sudija je odbila ove zahteve, naglašavajući da su već ranije donete odluke o tim pitanjima.
Suđenje se nastavlja sutra, a očekuje se da će se iznositi dalji dokazi i svedoci, što će dodatno rasvetliti aktivnosti ove zločinačke grupe. Javni interes za ovaj slučaj ostaje visok, s obzirom na ozbiljnost optužbi i posledice koje bi mogle proizaći iz presude. Ovaj slučaj jasno pokazuje složenost problema organizovanog kriminala u Srbiji i potrebu za efikasnijim merama protiv njega.
