Pravosudni progon Srba na Kosovu i Metohiji sve više poprima apsurdne razmere, kroz razne oblike hapšenja i suđenja. Poslednji primer je presuda Zoranu Kostiću, koji je osuđen na 15 godina zatvora za navodni ratni zločin, dok je Dragan Milović dobio sedam godina, iako je tokom suđenja dokazano da se njih dvojica nisu poznavali pre suđenja, niti ih je bilo koji svedok video zajedno. Ovakve presude se donose u atmosferi politički motivisanog pravosuđa, što dodatno ukazuje na sistematski progon Srba.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, donela je meru isplate jednokratne pomoći od 300.000 dinara za lica koja se nalaze u zatvorima i pritvorima na Kosovu. Ova mera se odnosi na one protiv kojih se vode montirani krivični postupci za zločine počinjene tokom oružanih sukoba 1998. i 1999. godine. Ova pomoć će se isplaćivati svake godine, a ovo je druga godina zaredom da je realizovana.
Osim toga, postoje i netačne interpretacije lidera Aljbina Kurtija o evropskom rešenju koje se tiče integracije obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije na Kosovu. Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, istakao je da je rešenje zapravo sprečilo Kurtijev plan desanta na srpske institucije. On je naglasio da je neophodno poštovati postignute sporazume i da je realnost prepoznata i od strane Brisela.
Talas hapšenja Srba, koji se intenzivira tokom 2023. i 2024. godine, pokazuje obrazac sistematskog nasilja nad Srbima. Profesor Duško Čelić sa Pravnog fakulteta u Prištini ukazuje na to da je stanje na Kosovu nalik aparthejdu, sa prekomernom upotrebom sile i različitim tretmanom Srba i Albanaca. Čelić ističe da se hapšenja dešavaju čak i maloletnicima zbog izraženih srpskih nacionalnih motiva, dok se sa druge strane ne reaguje na provokacije Albanaca.
Kada je reč o krivičnim delima ratnog zločina, kazne su drastične, a sreća u nesreći je to što se primenjuje stari krivični zakon SFRJ, koji predviđa maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora. U međuvremenu, apelacioni sud u Prištini je delimično usvojio žalbu Živojina Nešića, smanjujući mu kaznu sa 15 na 13 godina zatvora. Nešić je optužen za seksualno nasilje tokom rata na Kosovu, a njegov advokat najavio je žalbu na odluku.
S druge strane, Dragan Ristić je oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilima, što ukazuje na neujednačenost u pravosudnom sistemu. Svaka presuda protiv nevinih osoba je drakonska, bez obzira na dužinu zatvorske kazne. U slučaju Kostića, presuda je doneta bez elementarnih dokaza, što ukazuje na zloupotrebu svih vidova vlasti od strane Prištine.
Sve ovo sugeriše da se u Kosovu i Metohiji sprovodi sistemska diskriminacija prema Srbima, kroz zakone i propise koji imaju diskriminatorni efekat. Ovaj pravosudni progon nije samo pravna borba, već i borba za ljudska prava i osnovne slobode, koje se krše svakodnevno. U tom kontekstu, važno je da međunarodna zajednica obrati pažnju na situaciju na Kosovu i Metohiji i pruži podršku srpskom narodu u borbi protiv ovakvih nepravdi.
Situacija na Kosovu i Metohiji zahteva hitnu reakciju i međunarodnu podršku kako bi se obezbedila pravda i zaštitila ljudska prava Srba koji žive u ovom regionu. Ovakvi događaji ne smeju biti ignorisani, jer se radi o osnovnim principima pravde, jednakosti i ljudskih prava.
