U dubinama Severnog Atlantika dešavaju se neobične promene, koje bi mogle značiti opasne transformacije klimatskog sistema naše planete. Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu „Science Advances“, ogroman sistem cirkulacije okeanskih voda, poznat kao Severnoatlantski subpolarni vrtlog, pokazuje znake ozbiljnog slabljenja. Ovaj sistem igra ključnu ulogu u prenosu toplote iz tropskih krajeva ka severu, a njegov gubitak stabilnosti mogao bi uzrokovati drastične promene u vremenskim uslovima u Evropi i na istočnoj obali Severne Amerike.
Istraživači su otkrili da su znaci upozorenja došli iz morskih školjki pronađenih na morskom dnu, a ne iz satelita ili meteoroloških stanica. Ove školjke, posebno vrste quahog, formiraju godišnje prstenove koji čuvaju hemijske podatke o stanju okeana kroz vekove. Analizom ovih „arhiva“, naučnici sa Univerziteta u Ekseteru rekonstruisali su okeanske uslove stotinama godina unazad. Rezultati su zabrinjavajući: identifikovana su dva perioda destabilizacije ovog sistema u poslednjih 150 godina, prvi pre 1920-ih, a drugi sredinom 20. veka, koji traje i danas.
Dr Beatris Arelano Nava, vođa studije, naglašava da ovi podaci pružaju „nezavisne dokaze da je Severni Atlantik izgubio stabilnost“. Istorija takođe sugeriše da bi se slični obrasci mogli ponoviti. Početkom 14. veka, Evropa je ušla u period poznat kao Malo ledeno doba, kada su prosečne temperature pala za nekoliko stepeni, što je dovelo do ekstremno surovih zima i propalih žetvi. Ako se subpolarni vrtlog nastavi slabiti, sličan scenario bi mogao postati stvarnost, ali sa dodatnim komplikacijama zbog toplije atmosfere i nestabilnijeg klimatskog sistema.
Ova situacija nije samo teoretska, jer bi značajno usporavanje cirkulacije moglo značajno promeniti klimu čitave severne hemisfere. Subpolarni vrtlog je deo veće Atlantske meridijalne preokretne cirkulacije (AMOC), koja prenosi toplu vodu sa ekvatora ka severu. Međutim, ova ravnoteža je pod pritiskom zbog topljenja leda na Grenlandu i Arktiku, koje ispušta slatku vodu u okean, ometajući proces tonjenja slane vode. Manje soli u vodi čini je lakšom, što smanjuje snagu struje.
Naučnici naglašavaju da okeani neće zalediti preko noći, kako to često prikazuju filmovi, ali slabljenje struja nije naučna fantastika. Ako se trenutni trend nastavi, očekuje se lančana reakcija širom sveta, uključujući poremećaje u poljoprivredi i povećanje učestalosti razarajućih oluja. Istraživački tim ističe da još uvek postoji prilika za delovanje. Brzo smanjenje emisije gasova staklene bašte smatra se najboljim načinom za sprečavanje katastrofe u Atlantskom okeanu. Dr Nava zaključuje da su znaci nestabilnosti sve očigledniji i da je vreme za akciju.
