U poslednje vreme, odnosi između Crne Gore i Rusije postali su još napetiji, posebno nakon što je crnogorski ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović pozvao ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika na „hitne razgovore“. Ova reakcija dolazi kao rezultat Lukašikovih nedavnih izjava koje su kritikovali odluke crnogorske vlade, uključujući priključivanje Vojske Crne Gore NATO mehanizmu za pružanje bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore naglašeno je da su komentari ruskog ambasadora „jasan primer otvorenog i neprihvatljivog mešanja u unutrašnja pitanja Crne Gore“. Ministar Ibrahimović je stavio do znanja da će dalje slične poruke biti tretirane kao namerno neprijateljsko delovanje, što može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući mogućnost proterivanja ambasadora.
Odnosi između Crne Gore i Rusije dodatno su se pogoršali tokom perioda tehničke vlade, kada je Crna Gora proterala šest ruskih diplomata. Ovaj potez dogodio se nakon opsežne istrage o navodnoj špijunaži za „interese stranih službi“, gde su Rusi bili osumnjičeni. Odgovor Rusije na ovu situaciju bio je zatvaranje konzularnog odeljenja u Crnoj Gori, što je dodatno pogoršalo bilateralne odnose.
Lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, kritikovao je ovu akciju, smatrajući je sramnim činom ponižavanja jednog od najvažnijih istorijskih saveznika Crne Gore. Dajković je ukazao na to da je prethodna vlast, uz podršku dela sadašnje, proterala gotovo celokupno diplomatsko osoblje Ambasade Ruske Federacije, čime su dodatno otežali odnose između dve zemlje.
Pored političkih tenzija, Crna Gora se suočava i sa zahtevima Evropske komisije da do 2027. godine u potpunosti uskladi svoj vizni režim sa evropskim standardima. To podrazumeva uvođenje viza za sve zemlje čijim građanima EU ne dozvoljava bezvizni ulazak, što uključuje i Rusiju. Trenutno, ruski državljani mogu boraviti u Crnoj Gori bez vize do 30 dana, ali se očekuje da će ovaj režim biti promenjen.
Dajković je izrazio zabrinutost zbog trenutne politike crnogorske vlade prema Rusiji, naglašavajući da nije dovoljno što su uvedene sankcije, zabranjeni letovi i pridružili se antiruskoj kampanji bez racionalnih argumenata koji bi služili interesima Crne Gore. On je pozvao predstavnike srpskog naroda u vlasti da se oglase i zatraže smenu Ibrahimovića, ističući da bi ćutanje značilo saučesništvo u trenutnoj situaciji.
S obzirom na istorijske veze između Crne Gore i Rusije, koje su se često temeljile na međusobnom poštovanju i saradnji, trenutni odnosi deluju kao ozbiljan izazov za crnogorsku vladu. Mnogi analitičari smatraju da bi nastavak ovakve politike mogao imati dugoročne posledice po stabilnost i bezbednost regiona.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da su diplomatski odnosi suštinski važni za svaku zemlju, a posebno za Crnu Goru koja se suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima. Postavlja se pitanje kako će Crna Gora balansirati svoje obaveze prema NATO-u i EU, dok istovremeno pokušava održati konstruktivan dijalog sa Rusijom.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je pred Crnom Gorom težak put, a odluke koje donese sadašnja vlast mogu imati dalekosežne posledice po njen međunarodni položaj i unutrašnju stabilnost. Neophodno je da se pronađe način za smanjenje tenzija i izgradnju odnosa koji će biti u interesu svih građana Crne Gore.
