U februaru ove godine, Inspekciji rada podneta je tužba u vezi sa prekovremenim radom tri babice u porodilištu „Adžibadem Bel medik“. Ova informacija potvrđena je iz Ministarstva za rad, a inspekcija će izvršiti nadzor u zakonskom roku. Tužba je predana 13. februara, a nakon što su izveštaji o stanju u porodilištu dospeli u javnost, očekuje se i reakcija Ministarstva zdravlja.
Pre skoro dva meseca, mediji su izložili nepravilnosti i haos koji vlada u porodilištu „Adžibadem Bel medik“. U tom periodu, i pored brojnih pritužbi, nadležne službe su ostale tihe, ali sada je odgovornost na inspekciji rada.
Jedna od žena koja se porodila u toj klinici, T. M. (inicijali su promenjeni radi zaštite identiteta), javila se redakciji sa potresnom pričom. Ona je izjavila da je čula mnoge zastrašujuće priče o ovom porodilištu, uključujući i slučaj poznate blogerke čije je dete preminulo tokom boravka u ovoj ustanovi. T. M. je navela da je imala niz negativnih iskustava tokom svog boravka, uključujući i neodgovarajuće postupke medicinskog osoblja.
U njenoj priči, istakla je da su sve babice u porodilištu zbog mobinga bile primorane da otvore bolovanje. Takođe, navela je da su se desile šokantne greške, kao što je propust da se uzmu matične ćelije iz pupčane vrpce, kao i situacija u kojoj su porodilji doneli pogrešnu bebu.
T. M. je opisala i kako je njen porođaj prošao. Nakon carskog reza, suočila se sa ozbiljnim komplikacijama. Dok je bila na stolu, čula je doktorku kako komentariše da njeno dete plače zato što je „divljak“. Nakon porođaja, njeno dete je smešteno u inkubator, a T. M. je saznala da ima nezrela pluća. Njena zabrinutost se povećala kada je primetila da se dete guši.
Nakon što su lekari priznali da su bili svesni problema sa detetom odmah nakon porođaja, T. M. je saznala da je njeno dete razvilo sepsu. Kroz ovaj proces, ona je bila uveravana da će njeno dete biti stabilno, ali je na kraju završilo na Institutu za neonatologiju.
Iz njenog izlaganja može se naslutiti da je porodilište imalo ozbiljne probleme sa infekcijama i papirologijom. U jednom trenutku, saznala je da bolnica nije prijavila rođenje njenog deteta, što je dodatno pojačalo njenu zabrinutost. T. M. je istakla da je njen sin preživeo zahvaljujući intervenciji državne ustanove, a ne privatne klinike.
Osim što su se suočili s ozbiljnim medicinskim greškama, babice u „Bel mediku“ su se žalile na pritisak koji su dobijale da rade prekovremeno, što je dodatno naglasilo problem sa radnim pravima i uslovima rada u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Prikazani događaji ukazuju na potrebu za većom pažnjom i kontrolom privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Kako bi se obezbedila sigurnost i zdravlje pacijenata, neophodno je da nadležne institucije preduzmu mere protiv nepravilnosti i osiguranja pravovremenih reakcija na pritužbe pacijenata.
U svetlu ovih događaja, važno je da se javnost upozna sa stanjem u privatnim porodilištima i da se unaprede standardi zdravstvene zaštite. Osim što je potrebno osigurati adekvatnu obuku i podršku osoblju, ključno je i zaštititi prava pacijenata i obezbediti da se s njima postupa sa poštovanjem i pažnjom. U suprotnom, ovakvi incidenti će se nastaviti, ugrožavajući zdravlje i bezbednost budućih majki i njihovo novorođenčadi.
