U specijalnom sudu u Beogradu, tokom nastavka suđenja grupi Veljka Belivuka, prikazane su fotografije iz kuće u Ritopeku, koja je prema optužnici korišćena kao mesto na kojem su pripadnici ove kriminalne grupe ubijali svoje žrtve. Ova kuća je postala sinonim za strahote koje su se tu dešavale, a dokazi prikupljeni tokom istrage sugerišu na sistematsko i brutalno delovanje grupe.
U sudnici su prikazani spisak pronađenih predmeta, među kojima je značajna količina oružja, municije, kao i eksploziv MRUD. Pored toga, pronađene su gumene čizme, korita, policijska i različita zaštitna oprema koja ukazuje na pripreme za izvršenje krivičnih dela. Ova oprema, zajedno sa oružjem, stvorila je sliku o dobro organizovanoj kriminalnoj grupi koja je imala jasne planove i sredstva za njihovo sprovođenje.
Jedan od najstrašnijih dokaza je industrijska mašina za mlevenje mesa koja se nalazila u skrivenoj prostoriji. Prema navodima iz optužnice, nakon ubistava, delovi tela žrtava su mleli i potom bacali u reku. Ova mašina je nazvana „klanica“ od strane članova grupe, što dodatno osvetljava njihovu brutalnost i prezir prema ljudskom životu.
Tužilac je istakao da su na oružju pronađeni biološki tragovi optuženih, a takođe je spomenuo i mašinu za pravljenje tableta koja je pripadala ubijenom Goranu Mihajloviću. Ovi dokazi dodatno komplikuju situaciju za optužene, jer ukazuju na njihovu umiješanost u organizaciju i izvršenje težih krivičnih dela.
U toku suđenja, prikazane su i fotografije koje prikazuju ubijenog Lazara Vukićevića vezanog za metalnu stolicu u toj skrivenoj prostoriji. Prema rečima okrivljenog saradnika Srđana Lalića, Vukićević je preminuo od posledica mučenja. Ove informacije su izazvale dodatne tenzije u sudnici, s obzirom na užasne okolnosti pod kojima je došlo do njegovog ubistva.
Odbrana, s druge strane, tvrdi da su uviđaji vršeni nezakonito, ističući da su svi koji su ulazili u prostoriju to činili bez zaštitne opreme, što bi moglo kontaminirati dokaze. Belivuk je izneo tvrdnju da su dokazi podmetnuti kako bi ih osudili, ističući da na mašini za mlevenje mesa nema tragova krvi, jer, kako je naveo, ona nikada nije ni radila. Ova odbrambena strategija ukazuje na pokušaj minimizacije odgovornosti i prebacivanje krivice na policiju i tužilaštvo.
Optuženi su teretili za sedam ubistava, trgovinu drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, kao i za otmice i silovanje. Ove optužbe, ako se dokažu, nose teške kazne i dodatno produbljuju mračnu sliku o delovanju grupe.
Suđenje se nastavlja u četvrtak, a prateći događaji i dalje izazivaju veliku pažnju javnosti. Ovaj slučaj je simbol jednog od najmračnijih perioda u savremenoj srpskoj istoriji, gde se suočavamo sa pitanjima o pravdi, bezbednosti i moralnim vrednostima društva. Dok se suđenje nastavlja, ostaje da se vidi kako će se razvijati situacija i kakve će posledice imati na srpsko pravosudje i društvo u celini.
U ovom trenutku, ključna je transparentnost i pravda, kako bi se osiguralo da svi koji su odgovorni za stravične zločine budu dovedeni pred lice pravde. Ovaj slučaj može biti prekretnica u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji, ali i prozivka za društvo da se suoči sa sopstvenim demonima.
