Potpukovnik Dejan Stević iz Uprave saobraćajne policije potvrdio je da je policija završila uviđaj nakon tragične nesreće koja se dogodila na auto-putu Beograd – Novi Sad, u kojoj je poginuo 16-godišnji džudista Partizana. Uviđaj je obavljen, a prikupljeni su svi dokazi sa mesta nesreće, te se predmet priprema za predaju tužilaštvu.
Stević je istakao da je osnovna pretpostavka u ovom slučaju da je uzrok nesreće bio umor vozača. Prema njegovim rečima, vozač je imao veoma naporan raspored, jer je prvo odvezao decu u Budimpeštu, gde je ostavio kombi, zatim je avionom otputovao u Azerbejdžan na takmičenje, što podrazumeva prelazak u drugu vremensku zonu. Nakon takmičenja, vratio se letom u Budimpeštu i ponovo seo u kombi kako bi povezao decu nazad, a sve to u vreme kada je umor kod vozača najizrazitiji.
Stević je naglasio i važnost razlike između organizovanog i privatnog prevoza dece. Organizovani prevoz dece je strogo kontrolisan od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, dok se u ovom slučaju radilo o privatnom prevozu, gde je trener vozio decu. Takođe, istakao je da je nesreća dogodila u 3:47 ujutru, što nije vreme kojem bi trebalo da se obavlja prevoz dece. Prema pravilima, svaki prevoz dece treba da se završi do 22 časa iz razloga sigurnosti i mogućnosti umora vozača.
Nesreće kao što je ova često otvaraju pitanja o pravilima i propisima koji se tiču prevoza dece, naročito u situacijama kada su u pitanju privatni vozači. Iako je vozač imao dobru nameru da pruži deci prevoz, umor može dovesti do katastrofalnih posledica. Ova tragedija bi mogla poslužiti kao upozorenje za sve vozače, posebno one koji se bave prevozom dece, da budu oprezniji i da se pridržavaju propisanih pravila.
Važno je da se ovakvi incidenti ne dešavaju, a to zahteva povećanu svest i edukaciju svih koji su uključeni u prevoz dece. Takođe, potrebno je da se pojačaju inspekcijske kontrole kako bi se osiguralo da se svi prevoznici pridržavaju pravila i propisa.
U ovom slučaju, tragedija je pogodila porodicu mladog džudiste, kao i njegovu sportsku zajednicu, koja je izgubila talentovanog sportistu u ranoj fazi njegovog života. Ovakve nesreće ne bi trebale da se dešavaju, i svi smo odgovorni da učinimo sve što možemo kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti.
U svetlu ovog događaja, važno je da se razmotri i pitanje odgovornosti. Da li je vozač bio pod pritiskom da se vrati što pre? Da li su roditelji, treneri i organizatori bili svesni rizika koji nosi vožnja u takvom stanju umora? Ova pitanja zahtevaju pažljivo razmatranje i odgovore kako bi se sprečile slične tragedije.
Na kraju, važno je da se u ovakvim situacijama setimo i ljudske strane priče. Pored gubitka života, ovakvi incidenti ostavljaju duboke ožiljke na porodicama i prijateljima. Svi mi imamo odgovornost da se brinemo jedni o drugima i da osiguramo da su deca sigurnija, bilo da se radi o prevozu ili bilo kojoj drugoj aktivnosti.
Nadam se da će ova tragedija poslužiti kao podstrek za sve nas da preuzmemo odgovornost i učinimo svet sigurnijim mestom za našu decu.
