Prošla 2025. godina bila je izuzetno teška za voćnjake širom Srbije, usled ekstremnih vremenskih uslova koji su značajno uticali na prinos voćnih kultura. Prema izveštaju, tokom godine zabeleženo je da je 10 od 16 praćenih voćnih vrsta imalo rekordno loše prinose, što stručnjaci povezuju sa sve izraženijim klimatskim promenama.
Na početku godine, toplije vreme u februaru i martu ubrzalo je razvoj ranih voćki poput kajsija, breskvi i nektarina, koje su ranije počele da cvetaju nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama. Međutim, ovaj pozitivan trend ubrzo je prekinut mrazom koji je pogodio Srbiju u martu i aprilu, u ključnoj fazi razvoja ovih voćaka. Nakon mrazeva, jun je bio rekordno sušan, bez padavina tokom celog meseca, dok su jul i avgust bili nešto kišovitiji, ali nedostatak vode iz juna nikada nije nadoknađen. Leto 2025. ostalo je upamćeno kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Tokom leta, dodatno su se javili toplotni talasi i periodi ekstremne vrućine, što je drastično uticalo na razvoj kasnijih voćki kao što su kruške i jabuke. Rezultat svega ovoga bio je katastrofalan: tokom 2025. godine, čak 10 od 16 vrsta voćaka, čije godišnje prinose beleži Republički zavod za statistiku (RZS), imalo je rekordno loše berbe. Na primer, prosečni prinos nektarina tokom 2025. iznosio je samo 4,5 tona po hektaru, što je gotovo polovina desetogodišnjeg proseka koji iznosi 8,3 tone po hektaru. Najviši prinosi nektarina zabeleženi su 2015. godine, kada su poljoprivrednici u proseku ubrali čak 14,2 tone po hektaru.
U Srbiji, voćarstvo se većinom bazira na uzgoju šljiva, jabuka, višanja i malina, koje čine gotovo 65% od ukupno više od 200.000 hektara voćnjaka. Nažalost, sve ove ključne kulture su podbacile u 2025. godini. Višnje i maline imale su najlošiji rod u najmanje 20 godina, dok su jabuke i šljive imale najgore prinose od 2012. godine, kada je zabeleženo jedno od najsušnijih leta u istoriji.
Ovi nepovoljni vremenski uslovi ukazuju na ozbiljne probleme u poljoprivrednoj proizvodnji, a godine poput 2025. pokazuju koliko vremenski faktori, u kombinaciji sa nedovoljnim planiranjem i podrškom poljoprivrednicima, mogu da unište proizvodnju. Stručnjaci upozoravaju da će se ovakvi rizici, uključujući mraz, toplotni stres i sušu, povećavati u budućnosti usled klimatskih promena.
Da bi se izbegle slične situacije u budućnosti, stručnjaci smatraju da je neophodno da država Srbija aktivnije reaguje na rastuće probleme sa kojima se suočava ne samo voćarstvo, već i cela poljoprivreda. Potrebne su strategije i planovi koji će omogućiti poljoprivrednicima da se bolje pripreme za ekstremne vremenske uslove i da im se pruži podrška u ovim teškim vremenima.
U svetlu ovih izazova, važno je da se obezbede adekvatne mere zaštite i podrške za voćare, kako bi se održala proizvodnja i obezbedila stabilnost u snabdevanju tržišta. Klimatske promene su realnost sa kojom se moramo suočiti, a odgovarajuće akcije i planovi mogu pomoći da se umanje negativni uticaji ovih promena na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
