Astronomska pojava kiše meteora, poznata kao Geminidi, počela je 4. decembra i trajaće do 20. decembra, a najintenzivnija aktivnost očekuje se 14. decembra između 2 i 3 ujutru po srednjeevropskom vremenu. Tokom ovog perioda, u Srbiji će biti moguće videti čak do 120 meteora na sat, što predstavlja jedinstvenu priliku za ljubitelje astronomije.
Geminidi su specifični jer, za razliku od većine drugih meteorskih roja, nemaju kometu kao svoje matično nebesko telo, već asteroid Faeton. Ova pojava pruža jedinstvenu šansu za posmatranje, a radijant, mesto odakle meteori prividno dolaze, nalazi se u sazvežđu Blizanaca, blizu najsjajnije zvezde Kastor.
Vladimir Gašić iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ preporučuje da se za najbolje posmatranje meteora potraži vedro nebo i lokacija sa što manje svetlosnog zagađenja. Idealne lokacije su planinske ili udaljene oblasti, kao što su Avala u Beogradu, Fruška gora ili Mramorno brdo u Nišu. Tokom posmatranja, meteori se prostiru po velikom delu neba i prolaze kroz vidokrug kao svetli tragovi, ali ne ostavljaju bolide ili ostatke.
Geminidi se razlikuju od poznatijih Perseida po tri ključna parametra: lokaciji radijanta, izvoru prašine i intenzitetu aktivnosti. Iako Geminidi nisu toliko aktivni kao Perseidi ili Orionidi, pružaju jedinstvenu priliku za posmatranje. U decembru, osim Geminida, očekuje nas i supermesec, kada je Mesec u punoj fazi i u svom perihelu, što ga čini posebno svetlim.
Supermeseci se dešavaju do devet puta godišnje i obeležavaju različite periode, poput žetve ili lova. Iako naučno ne utiču direktno na psihu, mnogi ljudi osećaju uticaj na san i raspoloženje. Decembar je takođe period najranijeg zalaska Sunca u godini, a zvanična astronomska zima počinje 21. decembra, na zimski solsticij.
Zimski solsticij označava dan kada Sunce „stoji“ na nebu, što rezultira najkraćim danom na severnoj hemisferi. Nedostatak dnevnog svetla može uticati na cirkardijalni ritam, raspoloženje i pospanost. Astronomska zima traje do kraja februara, a dani će se postepeno produžavati od proleća, kada nastupa prolećni ekvinocij oko 23. marta.
Ove astronomske pojave, od kiše meteora do supermeseca i zimskog solsticija, pružaju ne samo priliku za divljenje nebu, već i za bolje razumevanje astronomskih ciklusa koji su oblikovali ljudsku kulturu i tradiciju kroz vekove. U ovom svetlu, posmatranje Geminida može postati inspiracija za mnoge, a posebno za one koji žele da se povežu sa prirodom i univerzumom na dubljem nivou.
