Jovanović je izjavio da ovaj Sporazum dolazi u trenutku kada je, prema indeksu Svetske banke koji meri zrelost razvoja javne uprave, Srbija zauzela 2. mesto u Evropi i 6. mesto u svetu. Takođe, prema Oksfordovom indeksu spremnosti za primenu veštačke inteligencije, Srbija se svrstala među 20 odsto najspremnijih zemalja sveta. On je istakao da u takvom kontekstu ovaj Sporazum predstavlja važan korak ka međunarodnoj promociji domaćih rešenja u oblasti eUprave, kao i ka daljem razvoju i široj primeni veštačke inteligencije.
Prvi put, Republika Srbija sistemski i strateški pristupa razvoju i treniranju velikog AI jezičkog modela za srpski jezik, što otvara prostor za primenu veštačke inteligencije u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu, kulturi, javnoj upravi i privredi. Razvojem ovog modela, Srbija čuva svoj digitalni i AI suverenitet, osiguravajući da podaci ostaju unutar zemlje. Ovaj model će omogućiti da srpski jezik, pismo i identitet budu ravnopravno zastupljeni u globalnom digitalnom prostoru, uz potpunu kontrolu nad podacima, standardima i etičkim principima.
Zahvaljujući postojećem superkompjuteru u Državnom data centru u Kragujevcu i planiranoj instalaciji još dva superkompjutera tokom 2026. godine, Srbija stvara i unapređuje sopstvenu AI infrastrukturu. Razvoj srpskog jezičkog modela ima veliki kulturni i identitetski značaj, a očekuje se da će se ovom projektu pridružiti mnoge druge institucije, uključujući Narodnu biblioteku, Univerzitetsku biblioteku, RTS, RTV i Institut za razvoj veštačke inteligencije. Jovanović je naglasio da je ovo investicija u budućnost srpskog jezika, dijalekata i izgovora.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je da će razvijanje nacionalnog AI jezičkog modela doneti brojne benefite privredi, poput smanjenja troškova razvoja rešenja, rasta produktivnosti, automatizacije korisničke podrške i prodaje, kao i bržeg donošenja poslovnih odluka zasnovanih na podacima. Svaka kompanija, bez obzira na stepen digitalizacije, moći će da se transformiše lakše, brže i jednostavnije, uz znatno niže ulazne barijere za primenu veštačke inteligencije.
Ova promjena važi za sve sektore – od energetike i poljoprivrede, gde AI omogućava pametno upravljanje resursima, preko finansija sa naprednim digitalnim asistentima i komunikacijom sa klijentima na srpskom jeziku, do zdravstva, gde će se analizirati medicinska dokumentacija i omogućiti brža dijagnostika. U obrazovanju, deca i studenti će imati pristup AI alatima na srpskom jeziku uz bezbednosne filtere. U pravnom sistemu, domaći jezički model će unaprediti rad advokata, sudova i javnih beležnika, uz preciznu i standardizovanu upotrebu jezika.
Mala i srednja preduzeća doživeće najveću promenu kroz automatizovanu prodaju, marketinške asistente i digitalnu podršku poslovanju, što će im omogućiti da budu konkurentnija na domaćem i međunarodnom tržištu. Stvaranje sopstvenog jezičkog modela i uvođenje 5G mreže predstavljaju ključne prekretnice koje Srbiju pozicioniraju kao izvoznika inovacija, snažan digitalni ekosistem i regionalni inovacioni hab, sa jasnim benefitima za privredu, građane i društvo u celini.
Čadež je najavio da će Komora pružiti podršku izvozu IT rešenja i inovativnih alata koje razvija Kancelarija za IT i eUpravu. U toku su pregovori sa Taškentom o preuzimanju programa eBeba, s obzirom na to da se u Uzbekistanu godišnje rodi milion beba.
Potpisivanjem ovog sporazuma, Kancelarija za IT i eUpravu i Privredna komora Srbije potvrđuju svoju posvećenost zajedničkom delovanju s ciljem daljeg unapređenja digitalne transformacije, jačanja konkurentnosti privrede i pozicioniranja Srbije kao regionalnog lidera u oblasti digitalnih javnih usluga i veštačke inteligencije. Ovaj sporazum je snažna osnova za buduće projekte i razvoj srpske digitalne infrastrukture koja će doprineti boljoj integraciji u globalni tehnološki ekosistem.
