Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević izjavio je danas da je nisko voće, poput malina i kupina, u ovom periodu izuzetno osetljivo na prizemni mraz. Prema njegovim rečima, prinos ovog voća može biti smanjen i do 30 odsto zbog ovih nepovoljnih vremenskih uslova.
Blagojević je za Tanjug objasnio da su maline, kupine i borovnice posebno ranjive jer se nalaze blizu tla, gde su temperature često niže. Snižavanje temperature može oštetiti proteine koji su neophodni za njihov razvoj, što može uticati na kvalitet i količinu roda.
Osim niskog voća, Blagojević je naveo i da rizik od oštećenja postoji i kod drugih voćnih vrsta. „Kod biljaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale, rizik od oštećenja je manji, ali daleko od toga da ne postoji rizik“, rekao je on. Ovaj komentar dolazi u trenutku kada se očekuju promene u vremenskim uslovima, što dodatno komplikuje situaciju za voćare.
U Srbiji, koja se oslanja na poljoprivredu kao jedan od ključnih sektora ekonomije, ovakvi vremenski uslovi mogu imati značajan uticaj na prinos i kvalitet voća. Maline i kupine su posebno važne za izvoz, a smanjenje prinosa može uticati na prihode voćara i ekonomiju zemlje.
Stručnjaci savetuju voćare da preduzmu određene mere zaštite kako bi umanjili štetu. Mnogi voćari koriste razne tehnike, kao što su prekrivanje biljaka zaštitnim materijalima ili korišćenje grejača, kako bi smanjili rizik od mraza. Takođe, važno je da voćari prate vremenske prognoze i budu spremni da reaguju na promene.
Prema rečima Blagojevića, ključno je i da se voćari obrazuju o načinima na koje mogu zaštititi svoje useve. Uzimajući u obzir trenutne klimatske promene, prilagođavanje i edukacija postaju sve važniji. „Poljoprivrednici treba da budu svesni rizika i da se informišu o strategijama zaštite svojih useva“, naglašava on.
Osim voća, mraz može uticati i na druge poljoprivredne kulture, kao što su povrće i žitarice. Uskoro se očekuje da će se pojaviti i druge posledice, kao što su povećanje cena, što može dodatno opteretiti potrošače.
U svetlu ovih izazova, važno je da se razviju strategije za smanjenje rizika i prilagođavanje klimatskim promenama. Poljoprivrednici, istraživači i vlasti moraju raditi zajedno kako bi obezbedili stabilnu i održivu proizvodnju hrane.
Kao rezultat ovih izazova, očekuje se da će voćari morati da preispitaju svoje strategije i tehnike, kako bi se osigurali da njihovi usevi prežive nepovoljne uslove. Ove promene mogu uključivati i prelazak na otpornije sorte, korišćenje napredne tehnologije u poljoprivredi, kao i promenu u načinu gnojidbe i navodnjavanja.
U zaključku, trenutna situacija sa mrazom i njen uticaj na voćarstvo u Srbiji ukazuje na potrebu za većim fokusom na obrazovanje, istraživanje i saradnju među svim akterima u sektoru poljoprivrede. Samo zajedničkim naporima može se obezbediti održivost i otpornost ovog važnog sektora, kako bi se zaštitili interesi voćara i osigurala stabilnost snabdevanja potrošača.
