Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin izjavio je danas da je procenu vrednosti Naftne industrije Srbije (NIS) prilikom njene prodaje 2008. godine radila revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije. Prema njegovim rečima, ta revizorska kuća procenila je da je vrednost NIS-a, po prinosnom metodu, iznosila 2,2 milijarde evra za 100% vlasništva, isključujući rudno bogatstvo.
Đuričin je na TV Prva istakao da je NIS prodat za 400 miliona evra, a preciznija cifra bi bila 420 miliona evra. Ukazao je na to da je prodato 50 procenata kompanije, plus jedna akcija, što znači da je kupljen većinski paket. Ova suma je znatno manja od procenjene vrednosti koja bi, u skladu sa prvim procenama, iznosila 1,1 milijardu evra, što predstavlja polovinu od ukupne procene od 2,2 milijarde evra.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a Đuričin smatra da su procene najdelikatniji deo procesa prodaje. On je takođe naglasio da prilikom prodaje NIS-a nije došlo do sastanka između procenitelja prodavca i procenitelja kupca, što je dodatno dovelo do sumnji u transparentnost i ispravnost celog postupka.
Ova situacija postavlja pitanja o tome koliko su vlade u stanju da zaštite nacionalne interese tokom privatizacije važnih resursa, kao što je naftna industrija. Đuričin je naglasio potrebu za detaljnijim i transparentnijim procesima koji bi omogućili bolje razumevanje vrednosti kompanija koje se prodaju i kako se dolazi do tih procena.
Prodaja NIS-a 2008. godine bila je deo šireg procesa privatizacije koji je uključivao mnoge druge kompanije u Srbiji. Mnogi analitičari smatraju da je privatizacija često bila vođena više političkim nego ekonomskim razlozima, što može objašnjavati razlike između procenjenih i konačnih cena.
U proteklim godinama, NIS je postao jedna od ključnih kompanija u Srbiji, sa značajnim uticajem na ekonomiju zemlje. Njegova prodaja i kasniji razvoj postavili su mnoge izazove pred vlade koje su pokušavale da balansiraju između stranih investicija i očuvanja domaćih interesa.
Đuričin je zaključio da je važno da se ovakve situacije ne ponavljaju u budućnosti i da se obezbede mehanizmi koji će omogućiti bolje upravljanje procesima privatizacije. Naglasio je da je transparentnost ključna za obnovu poverenja građana u institucije i vladu.
Ova tema će verovatno biti predmet rasprava u narednim mesecima, s obzirom na to da se mnogi građani osećaju prevareno zbog načina na koji su se odvijale privatizacije u prethodnim godinama. Takođe, očekuje se da će se pojaviti i nova istraživanja i analize koje će dodatno osvetliti ovu temu.
U svetlu ovih događaja, važno je da se postave jasni standardi i procedure koje će omogućiti da se ovakve greške iz prošlosti ne ponavljaju. Srbija se suočava s izazovima modernizacije i prilagođavanja globalnim ekonomskim trendovima, a upravljanje prirodnim resursima poput nafte ostaje ključni deo strategije razvoja.
U ovom kontekstu, Đuričinove izjave su poziv na akciju za sve aktere u ekonomiji, kako bi se obezbedilo da prodaja strateških resursa bude vođena uz maksimalnu pažnju i odgovornost. U suprotnom, rizikujemo da ponovo dođemo u situaciju u kojoj nacionalni interesi budu zapostavljeni u korist kratkoročnih profita.
