PODGORICA – Steta od bolesti potkornjak, insekta štetočine koji živi ispod kore drveta, u crnogorskom Nacionalnom parku Prokletije, je milionska, tvrdi inspektor šumarstva Hakija Jasavić. On je pokrenuo ovu priču kada je predao krivičnu prijavu protiv bivšeg menadžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore zbog nepreduzimanja potrebnih mera.
Jasavić je za portal RTCG izjavio da se njegove procene o milionskoj šteti poklapaju sa onima koje završavaju veštaci iz Podgorice. Ovi veštaci su u Plav stigli krajem jula, a njihov posao je trebao biti završen do 15. avgusta. Međutim, zbog obima posla, nisu stigli da ga završe u tom roku, te su ga priveli kraju ovih dana.
Prema informacijama koje je Jasavić podelio, veštaci su izvršili snimanje iz vazduha i procenili da je bolest potkornjaka zahvatila oko 170 hiljada stabala u NP Prokletije. On je istakao da su u državnim šumama, koje su postupile po njegovom nalogu za sanitarnu seču, znatno smanjile obim štete. Nažalost, u NP Prokletije, osim postavljanja feromonskih klopki, koje nisu donele značajne rezultate, do sada nije urađeno ništa.
Priča o bolesti potkornjaka u šumama Nacionalnog parka Prokletije prvi put je pokrenuta u leto 2022. godine. U novembru naredne godine, Jasavić je podneo krivičnu prijavu protiv menadžmenta Nacionalnih parkova Crne Gore, koji nisu postupili po nalogu iz aprila 2022. godine da sprovedu sanitarnu seču. Zbog ovog nemara, bolest potkornjaka je ekspanzivno napredovala i izazvala milionske štete za Crnu Goru.
Nalaz državnih veštaka treba da pokaže stvarno stanje, a prema informacijama do kojih je došao portal RTCG, Specijalno državno tužilaštvo je juče izuzimalo dokumentaciju iz Agencije za zaštitu životne sredine. Ova dokumentacija bi mogla biti povezana sa predmetom nastalih šteta u NP Prokletije, ali potvrde o tome još nema.
Rizici po ekosistem crnogorskih nacionalnih parkova su sve veći, a stručnjaci upozoravaju da je neophodno hitno delovanje kako bi se situacija stabilizovala. Jasavić i mnogi drugi stručnjaci smatraju da je potrebna hitna sanitarnu seču i druge mere zaštite kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i očuvalo zdravlje preostalih stabala.
Pored ekoloških i ekonomskih posledica, ova situacija ukazuje na potrebu za većim angažovanjem i odgovornošću menadžmenta nacionalnih parkova. Neophodno je da se donesu i primene efikasne strategije za upravljanje šumskim resursima, kako bi se obezbedila zaštita biodiverziteta i održivost prirodnih resursa.
Jasavić je istakao da je važno da se javnost informiše o ovim problemima, jer je njihovo rešavanje od ključnog značaja za budućnost nacionalnih parkova i očuvanje prirodnih lepota Crne Gore. U tom smislu, bilo kakva neodgovornost ili ignorisanje problema može imati dugoročne posledice koje će se osećati generacijama.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se osigura da svi akteri, uključujući vladu, lokalne zajednice i stručnjake, rade zajedno na očuvanju i zaštiti prirodnih resursa. Samo zajedničkim naporima može se postići održivo upravljanje i očuvanje prirodnih blaga koja Crna Gora poseduje.
