Ljubiša Buha Čume konačno je, nakon tri godine bez poziva, dobio sudski poziv da svedoči u procesu za razbojništvo, koji je poznatiji kao „prva otmica zemunskog klana“. Ovaj slučaj se vodi u Višem sudu u Beogradu protiv Milana Radukića, Saše Đajića i Zorana Ristića. Ipak, Buha se ponovo nije pojavio na suđenju, već je poslao obaveštenje o svojoj odsutnosti iz zdravstvenih razloga. U sud je dostavio izveštaj lekara specijaliste koji preporučuje mirovanje u trajanju od deset dana.
U ovom slučaju, svi dokazi su do sada izvedeni, a ostalo je samo da se sasluša Buha. Njegovo svedočenje je predložila odbrana, dok je tužilaštvo odustalo od svedočenja zbog nemogućnosti da se obezbedi Buha na suđenju. On se pojavio samo jednom tokom suđenja 2021. godine, kada je izjavio da ne želi da svedoči zbog straha za sopstvenu bezbednost. Tada je zatražio policijsku zaštitu ili isključenje javnosti, ali je sudija odbila njegov zahtev, što je izazvalo njegovu šutnju na govornici.
Troica okrivljenih se terete da su 21. avgusta 1997. godine oteli mladića Novaka Stevanića i predali ga Dušanu Spasojeviću, vođi „zemunskog klana“. Stevanić je bio zlostavljan kako bi otkrio lokaciju sefa u svom stanu. Nakon toga, otmičari su se u noći uputili u njegov stan, isekli sef i odneli oko 100.000 tadašnjih nemačkih maraka i oko 4,5 kilograma zlata. Osam meseci kasnije, prema zvaničnim izvorima, Novak Stevanić je izvršio samoubistvo. Svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija ukazuje na to da je nekoliko dana posle toga Spasojević dao Buhi tri zlatna lanca.
Zakon predviđa da ako se proces ne okonča pravosnažnom presudom do 22. avgusta 2027. godine, krivično delo će zastariti nakon 30 godina. Ovo može imati ozbiljne posledice za sve uključene strane, uključujući i okrivljene, ali i potencijalne svedoke poput Buhe. Sud je, s obzirom na sve poteškoće u obezbeđivanju njegovog prisustva, stavljen u tešku poziciju, a pitanje bezbednosti svedoka ostaje ključno.
Ovaj slučaj je od velikog značaja za razumevanje struktura kriminala u Srbiji tokom 1990-ih godina, posebno u vezi sa delovanjem zemunskog klana, koji je bio jedan od najpoznatijih i najopasnijih kriminalnih organizacija u to vreme. Način na koji su otmičari delovali, kao i njihova povezanost sa vođama kriminalnih grupa, ukazuje na složenu mrežu kriminala i nasilja koja je obeležila to razdoblje.
S obzirom na to da je Buha često bio na meti kritika i sumnji, njegovo svedočenje bi moglo pružiti važne informacije o delovanju zemunskog klana. Ipak, njegova bezbednost mora biti prioritet, a sud bi trebao razmotriti sve opcije za obezbeđivanje zaštite svedoka. Ova situacija takođe postavlja pitanje kako se pravosudni sistem nosi sa izazovima svedočenja u slučajevima organizovanog kriminala, gde su svedoci često pod pritiskom ili pretnjom.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije i kako će se sudski proces odvijati. S obzirom na to da je uloga svedoka ključna, svi akteri u ovom slučaju treba da budu svesni ozbiljnosti situacije i potencijalnih posledica koje bi mogle nastati iz nedostatka svedočenja. Pravosudni sistem ima odgovornost da osigura da pravda bude zadovoljena, ali i da zaštiti sve koji su uključeni u proces.
