Osnovni sud privremenih institucija u Prištini je odlučio da produži pritvor dvojici Srba, Dragiši Vićentijeviću i njegovom bratu, koji su osumnjičeni za napad na kanal Ibar – Lepenac u selu Varage kod Zubinog Potoka. Ova odluka je doneta danas, a potvrđuje je advokat Miloš Delević. On je istakao da je nejasno na osnovu kojih dokaza tužilaštvo tvrdi da postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret.
Delević je ukazao na to da se već šest meseci čeka na završetak veštačenja, dok je njegov branjenik Vićentijević u pritvoru, i to, kako tvrdi Delević, apsolutno nevin. Advokat je naglasio da nema nijednog dokaza koji bi potvrdio da je Dragiša Vićentijević učestvovao u oštećenju kanala Ibar – Lepenac. On je takođe predložio da tužilac sasluša četiri svedoka koji bi mogli da potvrde alibi njegovog klijenta, ali je, prema njegovim rečima, to za tužioca izgleda nevažno.
Delević se oglasio i o neobičnom aspektu slučaja, naglašavajući da je jedino što se ističe kao sumnjivo to što su Vićentijevićeve čizme bile blatnjave, što je, kako je rekao, potpuno normalno za osobu koja živi i radi na selu. „Šta reći dalje?! Čekamo da se završe ta famozna veštačenja i verujem da će se posle istih dokazati ono što smo pričali od samog početka. Braća Vićentijević nemaju ništa sa ovim događajem“, rekao je advokat.
Incident u Varagama dogodio se u novembru prošle godine kada je došlo do eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac. Ovaj incident je izazvao značajnu pažnju medija i javnosti, a J.V. i D.V. su uhapšeni odmah nakon napada. Od tada su u pritvoru, a njihova situacija izaziva zabrinutost porodice i lokalne zajednice.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je pravosudni sistem u regionu često predmet kritike zbog sporosti i neefikasnosti. Čekanje na veštačenja koja traju mesecima, kao što se desilo u ovom slučaju, dodatno komplikuje situaciju za osumnjičene koji se nalaze u pritvoru bez konkretnih dokaza protiv njih. Ova situacija postavlja pitanja o pravu na pravično suđenje i pravima osumnjičenih, posebno u slučajevima kada je javnost veoma zainteresovana za ishod.
S obzirom na sve ovo, advokat Delević se nada da će se ubrzo završiti veštačenja i da će se istina ispraviti. On veruje da će to biti u prilog njegovom klijentu i da će se pokazati da su braća Vićentijević nevina. Ova situacija otvara i šira pitanja o pravdi i pravima manjinskih zajednica u regionu, posebno Srba na Kosovu, koji se često suočavaju sa predrasudama i nepravdom.
S obzirom na to da se radi o osetljivoj temi, važno je da se svi aspekti slučaja razmotre pažljivo i objektivno. Mediji i javnost imaju ključnu ulogu u oblikovanju mišljenja o ovakvim slučajevima, pa je važno izveštavati o svim relevantnim informacijama bez predrasuda.
U zaključku, situacija sa Dragišom Vićentijevićem i njegovim bratom je složena i zahteva pažnju. Njihov slučaj može biti pokazatelj šireg problema sa pravosudnim sistemom u regionu, kao i izazovima sa kojima se suočavaju manjinske zajednice. Dok se čekaju rezultati veštačenja, ostaje da se vidi kako će se ovaj slučaj razvijati i da li će se pravda na kraju ostvariti.
