BUKUREŠT – Primarna proizvodnja energije u Rumuniji tokom 2024. godine doživela je pad, dostigavši nivo od 21,07 miliona tona ekvivalenta nafte (toe), što predstavlja smanjenje od 3,9 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Ove podatke objavio je Nacionalni institut za statistiku Rumunije (INS). U isto vreme, uvoz energetskih resursa zabeležio je porast od 6,2 odsto, dostižući 16,45 miliona toe, kako navodi agencija Agerpres.
Pad proizvodnje energije u Rumuniji posebno se primećuje u sektorima kao što su ugalj, koks, kao i energija dobijena iz hidroelektrana, vetroelektrana, solarnih panela i nuklearnih izvora. S obzirom na to, uvoz sirove nafte je porastao za značajnih 12,1 odsto, što dodatno ističe zavisnost zemlje od stranih izvora energenata. Ovi trendovi postavljaju pitanja o održivosti i budućnosti energetskog sektora u Rumuniji.
Konačna potrošnja energije u zemlji porasla je za 0,4 odsto, pri čemu je zabeležen rast u sektoru transporta od 2,8 odsto i u industriji od 1,5 odsto. Nasuprot tome, domaćinstva su doživela pad potrošnje energije od 1,6 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su industrijski i transportni sektor u Rumuniji pokazali otpornost i rast, dok su domaćinstva suočena sa izazovima koji utiču na njihovu potrošnju.
Izvoz energije iz Rumunije takođe je zabeležio porast od 4,1 odsto, što može biti pozitivan znak za ekonomiju zemlje i njen položaj na energetskoj mapi Evrope. Potrošnja po stanovniku iznosila je 1.598 kg ekvivalenta nafte, što predstavlja blagi rast od 0,4 odsto u odnosu na 2023. godinu. Ovi podaci ukazuju na povećanje energetske potrošnje među građanima, što može biti rezultat rasta životnog standarda ili promene u načinu života.
Međutim, ukupan pad primarne proizvodnje energije izaziva zabrinutost među analitičarima i donosiocima odluka. Mnogi stručnjaci ističu da bi Rumunija trebala da preispita svoje energetske strategije i diversifikuje svoje izvore energije kako bi smanjila zavisnost od uvoza i povećala energetsku sigurnost. U svetlu globalnih izazova i promena u energetskim politikama, pitanje energetske nezavisnosti postaje sve relevantnije.
U svetlu ovih informacija, očekuje se da će rumunska vlada preduzeti korake ka podsticaju obnovljivih izvora energije i smanjenju emisije CO2. Takođe, postoji potreba za poboljšanjem energetske efikasnosti u svim sektorima, što može doprineti smanjenju potrošnje i povećanju održivosti. U tom smislu, investicije u tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije, kao i unapređenje infrastrukture za distribuciju, postaju prioriteti.
Na kraju, iako su neki sektori u porastu, celokupna slika rumunske energetske proizvodnje ukazuje na to da su potrebne hitne reforme i prilagođavanja kako bi se obezbedila stabilna i održiva energetska budućnost. U ovom kontekstu, važno je da se svi akteri, uključujući vladu, industriju i potrošače, udruže u cilju postizanja održivih rešenja koja će osigurati energetski sigurniju Rumuniju za buduće generacije.
