Njujork – U poslednje vreme, uzgoj opijuma u Avganistanu doživeo je značajan pad, nakon zabrane koju je uvela talibanska vlada 2022. godine. Ova informacija dolazi iz izveštaja Ujedinjenih nacija, koji ukazuje na to da su mere koje je preduzela nova vlast u zemlji dovele do smanjenja površine zemljišta namenjenog uzgoju opijumskog maka.
Prema podacima Kancelarije UN za droge i kriminal (UNDOC), ukupna površina zemljišta za uzgoj opijumskog maka smanjila se za 20 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Osim toga, količina proizvedenog opijuma opala je za čak 32 procenata. Ova smanjenja predstavljaju značajan korak u borbi protiv trgovine drogom koja je decenijama bila problem u Avganistanu.
Avganistan je decenijama bio najveći proizvođač opijuma na svetu, snabdevajući više od 80 procenata globalnog tržišta. U Evropi je heroin proizveden od avganistanskog opijuma činio čak 95 procenata tržišta. Ova dominacija u proizvodnji opijuma imala je teške posledice po društvo i ekonomiju, dovodeći do porasta kriminala, korupcije i nasilja.
Zabrana uzgoja opijuma od strane talibana predstavlja pokušaj da se preusmeri avganistanska ekonomija ka legalnijim sektorima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi nagli pad uzgoja opijuma mogao imati negativan uticaj na životne uslove farmera koji su zavisili od ove kulture. Mnogi od njih nemaju alternativne izvore prihoda, što može dovesti do povećanja siromaštva i ekonomskih problema u zemlji.
Osim toga, pad proizvodnje opijuma može imati šire posledice na globalni nivo. Smanjenje ponude opijuma moglo bi dovesti do povećanja cena na tržištu droge, što bi moglo podstaći kriminalne grupe da preusmere svoje aktivnosti na druge vrste droga ili alternative. Na taj način, borba protiv trgovine drogom postaje još složenija.
Uprkos zabrani, i dalje postoje sumnje o tome koliko će nova vlast uspeti da kontroliše uzgoj opijuma. Mnogi farmeri su izrazili zabrinutost da će se u budućnosti suočiti sa pritiscima da se vrate uzgajanju opijumskog maka, posebno ako ekonomski uslovi ostanu teški. Pristup tržištu i mogućnosti za legalne poslove su ključni faktori koji će odrediti sudbinu avganistanske ekonomije.
Osim ekonomskih posledica, situacija u Avganistanu se takođe odražava na pitanje ljudskih prava. S obzirom na to da je talibanska vlast poznata po strogim zakonima i restrikcijama, borci za ljudska prava se plaše da će zabrana uzgoja opijuma dodatno pogoršati situaciju u kojoj se nalaze mnogi Avganistanci, posebno žene i deca.
U ovom kontekstu, međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u pomaganju Avganistanu da se preusmeri ka održivijim ekonomskim modelima. Pružanje pomoći u razvoju alternativnih izvora prihoda i podrška poljoprivrednicima u prelasku na legalne kulture mogu biti od presudnog značaja za budućnost zemlje.
U zaključku, iako je pad uzgoja opijuma u Avganistanu pozitivan korak u borbi protiv trgovine drogom, izazovi s kojima se suočavaju farmeri i šira društvena pitanja ostaju alarmantni. Potrebno je više međunarodne podrške i dugoročne strategije kako bi se osiguralo da Avganistan može da izgradi stabilnu i održivu ekonomiju, slobodnu od zavisnosti od nezakonitih droga. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo sa novim talasom izazova koji bi mogli dodatno destabilizovati ovu već ranjivu zemlju.
