Prema izmenama PDR (Plana detaljne regulacije), u cilju smanjenja saobraćajnog opterećenja u centralnom gradskom jezgru Beograda, planirana je izmena trase i metode izgradnje budućeg tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu. Ovaj tunel će značajno doprineti skraćivanju vremena putovanja između ovih ključnih zona, a njegov razvoj će se odvijati uz primenu savremenih tehnologija, što će pozitivno uticati na okolinu.
Umesto tradicionalne metode gradnje, tunelska veza će koristiti TBM tehnologiju (mašine za probijanje tunela). Ova metoda omogućava brže izvođenje radova, a istovremeno smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu. Planirano je da tunel sadrži dve saobraćajne cevi, svaka sa po dve trake, a ukupna površina obuhvaćena planom iznosi 34,97 hektara. Ulasci i izlazi iz tunela biće smešteni u produžetku starog Savskog mosta, koji će biti zamenjen novim mostom sa većim kapacitetom, kao i na strani dunavske padine, kod zgrade MUP-a, u blizini raskrsnice sa Ulicom Jovana Avakumovića.
Trasa tunela predviđena je za prolazak ispod važnih ulica kao što su Ulica Gavrila Principa, Terazije i Nušićeva, sve do Bulevara despota Stefana. Ovaj tunel će obezbediti bržu i lakšu vezu između Novog Beograda, Savskog amfiteatra i Ade Huje. Očekuje se da će transportno opterećenje u centralnoj gradskoj zoni biti smanjeno za oko 14%, dok će vreme putovanja biti skraćeno za 10%, uz povećanje prosečne brzine kretanja vozila za isti procenat.
Pored same izgradnje tunela, planirano je i pejzažno uređenje zelenih površina sa obe strane tunela. Ove zelene površine uključivaće ozelenjena ostrva, drvorede i pešačke staze koje će dodatno obogatiti urbanistički ambijent Beograda. Takođe, biće redefinisan Park Luke Ćelovića, koji će biti podeljen na trg uz Ekonomski fakultet i skver omeđen ulicama Gavrila Principa, Karađorđevom i Ličkom. Nosilac izrade plana je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, a obrađivač Urbanistički zavod Beograda, dok je naručilac projekta Institut „Jaroslav Černi“.
Pripremni radovi za postavljanje mašine „krtice“, koja će kopati tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana, očekuju se u naredna dva meseca. Ovi radovi su ranije odlagani zbog tehničkih prepreka, dok će samo postavljanje mašine trajati još oko godinu dana. Glavni urbanista Beograda, Marko Stojčić, naglašava da je priprema terena za instalaciju „krtice“ složenija od samog kopanja. Neophodno je izvršiti iskopine kako bi se mašina smeštala i započela sa radom.
Država je za projekat izgradnje saobraćajnice uzela kredit u novembru 2024. godine u vrednosti od 24,8 milijardi dinara (oko 20 miliona evra). U ugovoru koji je potpisalo Ministarstvo finansija, navodi se rok otplate do deset godina. Ovaj projekat ne samo da će unaprediti saobraćajnu infrastrukturu Beograda, već će doprineti i smanjenju gužvi u centru grada, čime će se poboljšati kvalitet života građana.
S obzirom na sve planirane izmene i unapređenja, očekuje se da će izgradnja tunela značajno uticati na urbanizam Beograda, kao i na ekonomsku dinamiku grada. Sa ovim projektom, Beograd se pozicionira kao moderan grad koji se prilagođava potrebama svojih građana i izazovima savremenog saobraćaja. Inovativna rešenja poput TBM tehnologije doprinose ne samo efikasnosti, već i očuvanju životne sredine, što je od suštinskog značaja za održivi razvoj urbanih prostora.
