BEOGRAD – Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u drugom tromesečju 2025. godine beleži značajan rast u tekućim cenama, koji iznosi 10,3 odsto u poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine. Ove podatke je danas objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Prema izveštaju, ukoliko se prvih šest meseci tekuće godine uporede sa istim periodom 2024. godine, promet poljoprivrednih proizvoda je veći u tekućim cenama za 7,6 odsto.
U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama, prema statistikama za prvih šest meseci 2025. godine, najviše učešće ima povrće sa 29,7 odsto. Nakon povrća, slede voće i grožđe sa 19 odsto, dok mleko, mlečni proizvodi i jaja čine po 16 odsto ukupnog prometa. Ovi podaci ukazuju na trend rasta potražnje za svežim poljoprivrednim proizvodima, što može biti rezultat sve većeg interesovanja potrošača za zdravu ishranu i lokalnu proizvodnju.
Povećanje prometa poljoprivrednih proizvoda može se smatrati pozitivnim signalom za domaće poljoprivrednike, koji se suočavaju sa mnogim izazovima, uključujući klimatske promene i tržišne fluktuacije. U poslednjih nekoliko godina, srpski poljoprivrednici su se trudili da unaprede kvalitet svojih proizvoda, što je doprinelo povećanju konkurentnosti na tržištu.
Osim toga, rast cena poljoprivrednih proizvoda može biti povezan sa inflacijom i poskupljenjem inputa u proizvodnji, kao što su seme, đubriva i gorivo. Ovi faktori su uticali na troškove proizvodnje, što se odrazilo na konačne cene na pijacama.
U ovom periodu, povrće je zadržalo svoje vodeće mesto u strukturi prometa. Ovaj trend može se objasniti povećanom potražnjom za svežim povrćem, koje je postalo nezaobilazna stavka u ishrani građana. U prilog tome ide i sve veći broj potrošača koji se okreću lokalnim pijacama, gde mogu pronaći sveže i kvalitetne proizvode direktno od proizvođača.
Voće i grožđe takođe zadržavaju visoko mesto u strukturi prometa, dok mlečni proizvodi i jaja ostaju bitan deo ishrane. Ova dva segmenta su značajna ne samo zbog potražnje, već i zbog njihove uloge u zdravoj ishrani. Mlečni proizvodi, kao što su mleko, jogurt i sir, predstavljaju važan izvor proteina i kalcijuma, dok jaja nude niz hranljivih materija.
Statistički podaci takođe ukazuju na to da su potrošači sve više svesni važnosti lokalne hrane, što je postalo ključno u kontekstu održivog razvoja i očuvanja životne sredine. U poslednje vreme, sve više ljudi se okreće organskoj i lokalnoj proizvodnji, što dodatno doprinosi rastu prometa na pijacama.
Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, poput nepovoljnih vremenskih uslova i globalnih ekonomskih previranja, ovi podaci pružaju nadu za dalji razvoj i unapređenje srpske poljoprivrede. Očekuje se da će se trend rasta prometa nastaviti, uz dodatne napore u unapređenju kvaliteta proizvoda i jačanju tržišne pozicije srpskih poljoprivrednika.
Kako bi se ovaj pozitivan trend nastavio, bitno je da se implementiraju strategije koje će podržati domaće proizvođače, kao i edukovati potrošače o važnosti kupovine lokalnih proizvoda. Ovakve inicijative mogu doprineti ne samo jačanju domaće ekonomije, već i očuvanju tradicije i znanja u poljoprivredi. S obzirom na sve navedeno, može se očekivati da će srpske pijace nastaviti da igraju značajnu ulogu u ekonomiji, kao i u svakodnevnom životu građana.
