Indijska avio-kompanija Er Indija nedavno se suočila sa neobičnim problemom kada je primila račun za parkiranje koji iznosi skoro 10 miliona rupija (oko 112.000 evra) za avion koji su godinama smatrali izgubljenim. Ovaj avion, Boing 737-200 sa registarskom oznakom VT-EHH, bio je parkiran više od deset godina na zabačenom delu aerodroma u Kolkati, potpuno izbrisan iz sećanja i poslovnih evidencija.
Avion je povučen iz upotrebe 2012. godine i ostavljen na udaljenoj rulnoj stazi aerodroma. Tokom godina, usled promene kadrova, spajanja kompanija i neuređene dokumentacije, podaci o njemu su nestali iz internih registara. Kada su zaposleni na aerodromu u Kolkati zatražili da se ukloni napuštena letelica, iz kompanije su prvo tvrdili da avion uopšte nije njihov.
Kako se avion mogao „izgubiti“ na ovaj način? Odgovor je pronađen nakon interne revizije. Problem nije bio u praćenju aviona tokom leta, već u birokratiji na zemlji. Revizija je potvrdila da VT-EHH zapravo pripada Er Indiji, ali se nije nalazio u registrima dugotrajne imovine niti u bilo kojoj drugoj internim dokumentaciji.
Zbrka seže još iz perioda spajanja sa kompanijom Indijan Erlajns, a dodatno je pogoršana administrativnim haosom koji je nastao pre privatizacije 2022. godine kada je Er Indija prešla u vlasništvo „Tata Grupe“. Izvršni direktor Er Indije, Kempbel Vilson, obavestio je zaposlene o ovoj situaciji putem internog dopisa, objašnjavajući da se radilo o avionu koji je bio rashodovan i izostavljen iz brojnih dokumenata pre privatizacije.
Aerodrom u Kolkati je tokom svih tih godina uredno obračunavao takse za parkiranje. Kada je vlasništvo konačno potvrđeno, Er Indija je morala da plati visoki iznos i organizuje uklanjanje letelice. Avion star 43 godine prebačen je na međunarodni aerodrom Kempegovda u Bangaloru.
Boing 737-200, poznat i kao „Baby Boeing“, isporučen je 1982. godine. Tokom svoje karijere, letio je za Indijan Erlajns, bio iznajmljen kompaniji Alajans Er, a od 2007. godine korišćen je kao teretni avion, obavljajući letove za indijsku poštu pre nego što je 2012. godine konačno prizemljen.
Međutim, priča o avionu VT-EHH nije tragična. Zbog iznenađujuće dobrog stanja, avion je dobio novu namenu – biće korišćen kao stacionarna platforma za obuku. U Bangaloru će služiti za obuku tehničara za održavanje aviona. Ono što ga čini posebnim jeste to što je, za razliku od devet drugih rashodovanih letelica Er Indije, jedini koji je još uvek imao ugrađene motore Pratt & Whitney JT8D, koji su često najvredniji deo celog aviona.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne nedostatke u upravljanju i dokumentaciji unutar avio-kompanija, naročito onih sa dugom istorijom kao što je Er Indija. U svetu gde se avioni prate radarima i satelitima, gubitak jednog aviona na zemlji zbog birokratije je gotovo neverovatan. Ova priča takođe podseća na izazove sa kojima se suočavaju mnoge kompanije u procesu modernizacije i prilagođavanja novim tržišnim uslovima.
Osim što je izazvala pažnju medija, ova situacija može poslužiti kao važna lekcija za druge avio-kompanije u vezi sa važnosti urednog vođenja evidencije i pravilnog upravljanja imovinom. Svaka avio-kompanija treba da se osigura da su svi njihovi avioni, bez obzira na njihovu trenutnu upotrebu, pravilno evidentirani i praćeni.
