Ispostavilo se da je više od decenije nakon pronalaska raskomadanog tela nepoznatog muškarca u Splitu, hrvatska policija konačno identifikovala žrtvu. Ovaj slučaj je započeo u oktobru 2012. godine kada je slučajni prolaznik naišao na ljudsku nogu u plastičnoj kesi koju je more izbacilo na obalu. Samo osam dana kasnije, pronađeno je telo bez glave i nogu, skriveno u rupi unutar lukobrana i pokriveno kamenjem.
Ubrzo nakon toga, u plastičnoj kesi je otkrivena i glava, zamotana u novinski papir. Policijska istraga je tada pokazala da je telo pripadalo muškarcu visine oko 170 cm, sa kratkom kosom i više nedostajućih zuba. Na osnovu pronađenih zubnih navlaka urađen je fotorobot, ali identitet nije mogao biti potvrđen jer nije bilo moguće uzeti otiske prstiju zbog raspadnutih jagodica.
Patolog je utvrdio da je noga provela 5 do 6 dana u moru i da nije bila medicinski amputirana. Na telu su pronađena osam slomljenih rebara, što je izazvalo sumnju na nasilnu smrt. Forenzički nalazi su potvrdili da je telo raskomadano nakon smrti, verovatno pilom ili sekirom, a delovi tela su upakovani u kese i bačeni u more. DNK analiza je tada pokazala da je reč o muškarcu između 70 i 80 godina, visine oko 180 cm, sa ograničenom pokretljivošću.
Policija je kontaktirala brojne institucije u Splitu i okolini, pokušavajući da pronađe moguće identitete. Petoro starijih muškaraca bilo je pod sumnjom, ali je utvrđeno da su svi umrli prirodnom smrću i da su sahranjeni. Tako je telo ostalo neidentifikovano više od deset godina.
Nakon dugog perioda, nedavno su nadležni primetili da je lična karta pokojnog odavno istekla, što je pokrenulo dodatnu proveru. Identitet je konačno potvrđen DNK analizom, a ispostavilo se da je reč o muškarcu čiji nestanak nikada nije bio prijavljen. Njegov sin, koji se trenutno nalazi na lečenju u KBC Split, godinama je nakon ubistva primao očeve penzije. Policija mu je obezbedila sobu dok traje bolnička hospitalizacija, nakon čega će uslediti kriminalistička obrada.
Za sada nema zvaničnih informacija o tačnim krivičnim delima za koja bi sin mogao biti osumnjičen, ali se prevara Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje (HZMO) smatra gotovo izvesnom. Policija razmatra mogućnost drugih oblika kršenja zakona, što dodatno komplikuje situaciju.
Ovaj slučaj otvara brojne pitanja o sistemu prijavljivanja nestanaka, kao i o načinu na koji se upravlja sa nestalim osobama u Hrvatskoj. Takođe, izaziva zabrinutost o mogućim propustima u radu institucija koje se bave zaštitom i pravima građana. Identifikacija žrtve nakon više od decenije naglašava potrebu za boljim povezivanjem različitih državnih institucija i bržim delovanjem u slučajevima nestanaka.
Telo koje je pronađeno u Splitu predstavlja samo jedan od mnogih slučajeva nestalih osoba, a njegova identifikacija može doneti određeno zatvaranje za porodicu, ali i otvoriti nova pitanja o pravdi i odgovornosti. Ovaj slučaj je podsetnik na to koliko je važno da se svaka osoba koja nestane prijavi pravovremeno i da se sa takvim slučajevima postupa ozbiljno i odgovorno.
Policija i dalje istražuje sve okolnosti ovog strašnog zločina, a javnost sa nestrpljenjem očekuje nove informacije koje bi mogle rasvetliti sve aspekte ovog kompleksnog slučaja. U međuvremenu, slučaj je podstakao rasprave o važnosti prepoznavanja i rešavanja problema nasilja u društvu, kao i o potrebnim reformama unutar pravosudnog sistema.
