Tokio – Najnovijom studijom, autori tvrde da su pronađeni prvi direktni dokazi o postojanju tamne materije, nevidljive supstance koja se okuplja oko galaksija. Ovo otkriće, kako prenosi „Gardijan“, može predstavljati ključni napredak u razumevanju prirode tamne materije, istakao je astrofizičar sa Tokijskog univerziteta, Tomonori Totani.
Totani je naglasio da gama-zraci koji dolaze iz središta Mlečnog puta deluju kao da nose potpis ove misteriozne supstance. Pre gotovo jednog veka, naučnici su sugerisali da se tamna materija nakuplja oko galaksija i formira kosmičku mrežu širom svemira. Od tada, istraživači su tragali za česticama tamne materije, ali su svi pokušaji njenog detektovanja sa Zemlje, uključujući teleskope i Veliki hadronski sudarač kod Ženeve, ostali bez uspeha.
U potrazi za potencijalnim signalima tamne materije, Totani je analizirao podatke sa Fermi gama-teleskopa američke svemirske agencije NASA, koji registruje fotone sa najviše energije u elektromagnetnom spektru. Prema njegovim rečima, signal koji je primetio odgovara svojstvima gama-zračenja za koje se predviđa da ih emituje tamna materija.
Ukoliko se potvrdi da je signal zaista rezultat delovanja tamne materije, zaključci sugerišu da se ona sastoji od elementarnih čestica 500 puta masivnijih od protona. Ipak, potrebno je još mnogo istraživanja da bi se isključili drugi astrofizički procesi i pozadinska zračenja koja bi mogla objasniti te signale. Astrofizičar sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, Kinva Vu, pozvao je na oprez, naglašavajući da su potrebni vanredni dokazi za vanrednu tvrdnju.
Prema njegovim rečima, Totanijeva analiza još nije na tom nivou i predstavlja rad koji može da bude podsticaj istraživačima u ovoj oblasti. Ova studija otvara nova pitanja i mogućnosti za dalja istraživanja tamne materije, koja ostaje jedna od najvećih misterija u modernoj astrofizici.
Tamna materija, koja čini oko 27% ukupne mase i energije u svemiru, do sada nije mogla biti direktno posmatrana. Njeno postojanje se pretpostavlja na osnovu gravitacionih efekata koje ima na vidljive materije, kao što su galaksije i galaktičke jate. S obzirom na to da je tamna materija ključna za razumevanje strukture svemira, svako novo otkriće može značajno doprineti našem znanju o kosmosu.
U svetlu ovih novih saznanja, naučna zajednica ostaje optimistična, ali i oprezna. Istraživači će morati da nastave sa radom kako bi dodatno potvrdili ili opovrgli ovakve tvrdnje, čime bi se osiguralo da su tačni i relevantni u kontekstu šireg razumevanja svemira. Očekivanja su velika, a uzbudljive mogućnosti koje donosi ova studija mogli bi značiti korak bliže razumevanju jedne od najintrigantnijih tema u savremenoj nauci.
