BEOGRADA – Prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena u Srbiji dostigao je 4,3 odsto nakon prva tri kvartala 2025. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ovaj rast je bio najviše pogođen cenama voća, povrća, kafe, duvana, komunalnih usluga, kao i hrane i pića u restoranima.
U trećem kvartalu 2025. godine, intenzitet rasta cena ovih proizvoda znatno je oslabio, što se može pripisati merama ograničavanja marži koje su uvedene u septembru. Ipak, ovi proizvodi su i dalje imali najveći uticaj na formiranje potrošačkih cena, čineći 44,3 odsto ukupne međugodišnje stope rasta.
Prema analizi, voće i povrće su zabeležili najveći skok cena, što je doprinelo značajnom povećanju troškova života za prosečne domaćinstva. Kafa, koja je takođe doživela porast cena, postala je luksuz koji mnogi sada teže da izbegnu ili smanje potrošnju. Duvanski proizvodi su se takođe suočili sa povećanjem cena, što predstavlja dodatni teret za potrošače.
Komunalne usluge, uključujući struju i vodu, zabeležile su porast troškova, što je dodatno opteretilo budžete domaćinstava. U ovom kontekstu, restoranima se pridružila i hrana i napici, čime je potrošače bilo teško održati prethodne nivoe potrošnje.
Iako su cene nekih proizvoda porasle, goriva za putničke automobile i čvrsta goriva (ogrev) zadržali su deflatoran uticaj na ukupne potrošačke cene, što je u nekim slučajevima pomoglo da se ublaži pritisak na potrošače. Ova situacija pokazuje složenost tržišta i potrebu za konstantnim praćenjem cena i ekonomske politike.
Ekonomski analitičari naglašavaju da je važno pratiti ove trendove kako bi se bolje razumele dinamike inflacije i njen uticaj na domaćinstva. Takođe, potrebne su dodatne mere kako bi se stabilizovala situacija i olakšao život građanima.
U svetlu ovih informacija, vlada će morati da razmotri strategije za borbu protiv inflacije, uključujući moguće intervencije na tržištu i podršku najugroženijim grupama stanovništva. Ove mere bi mogle uključivati subvencije za osnovne životne namirnice i energente, kao i podršku malim i srednjim preduzećima koja su pogođena rastućim troškovima.
U međuvremenu, potrošači se suočavaju sa sve težim izazovima, jer rast cena može dovesti do smanjenja potrošnje i usporavanja ekonomskog rasta. U takvoj situaciji, važno je da se potrošači informišu o trenutnim tržišnim kretanjima i da planiraju svoje budžete pažljivije, kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima.
Uprkos sve većim izazovima, postoji i nada da će mere koje vlada preduzima doprineti stabilizaciji cena i poboljšanju životnih uslova građana. Očekuje se da će se situacija na tržištu u narednim mesecima razvijati, a svi akteri, uključujući vladu, privredu i potrošače, moraju biti spremni na prilagođavanje i saradnju kako bi se prevazišli ovi izazovi.
U zaključku, rast potrošačkih cena u Srbiji odražava složenost ekonomskih kretanja i potrebu za proaktivnim pristupima u rešavanju inflacije i očuvanju životnog standarda građana. U ovoj situaciji, važno je ostati informisan i aktivno učestvovati u ekonomskim procesima kako bi se osigurala bolja budućnost za sve.
