Prosečna junska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.444 evra, što predstavlja nominalno smanjenje od 0,5 odsto, dok je realno smanjenje iznosilo 0,7 odsto u odnosu na maj ove godine, prema podacima koje je danas objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ovi podaci ukazuju na blago opadanje plata u junu, iako je na godišnjem nivou došlo do značajnog povećanja.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj zabeležila je nominalni rast od 9,8 odsto, dok je realni rast iznosio 5,9 odsto u poređenju sa junom 2024. godine. Ovi podaci pokazuju da, iako je došlo do smanjenja plata u junu u odnosu na prethodni mesec, ukupni trend ukazuje na pozitivan rast plata u poslednjih godinu dana.
Najveća prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za jun 2025. godine isplaćena je u sektoru avio-prevoza, gde je iznosila 2.279 evra. Ovaj sektor je takođe jedan od ključnih faktora u ekonomiji Hrvatske, posebno s obzirom na sve veću potražnju za avio-prevozom tokom letnjih meseci, kada se očekuje povećanje turističkog saobraćaja.
U poređenju sa drugim sektorima, avio-prevoz se izdvaja kao jedan od najprofitabilnijih, što se odražava i na visini plata. Ovakvi podaci mogu biti ohrabrujući za radnike u ovom sektoru, ali i za one koji razmišljaju o zaposlenju u industriji avio-prevoza.
U analizi plata, važno je napomenuti i kako se situacija u Hrvatskoj uklapa u širi kontekst ekonomskih kretanja u Evropskoj uniji. Mnoge zemlje beleže slične trendove kada je reč o rastu plata, ali i izazovima poput inflacije koja može uticati na realnu kupovnu moć građana.
U poslednjih nekoliko godina, Hrvatska je pretrpela značajne promene na tržištu rada, a visoka stopa nezaposlenosti koja je bila prisutna pre nekoliko godina značajno se smanjila. Ovo je omogućilo mnogim radnicima da pregovaraju o višim platama, što se odražava u statistici plata.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim trendovima, izazovi i dalje postoje. Mnogi radnici se suočavaju sa problemima niske kupovne moći, posebno u svetlu rastućih troškova života. Inflacija, koja je postala gorući problem u mnogim zemljama, može dodatno uticati na realnu vrednost plata.
U tom smislu, važno je da vlada i relevantne institucije nastave da prate stanje na tržištu rada i da razvijaju politike koje će podržati održiv rast plata i ekonomski razvoj. Ove mere mogu uključivati poboljšanje obrazovanja i obuke radne snage, kao i podsticanje investicija u sektore sa visokim potencijalom za rast, kao što su tehnologija i inovacije.
Ukoliko se ovi izazovi budu pravilno adresirali, postoji mogućnost da će Hrvatska nastaviti da beleži rast plata i poboljšanje životnog standarda građana. Ovi trendovi su od suštinskog značaja za dugoročnu ekonomsku stabilnost zemlje, a takođe će doprineti i jačanju konkurentnosti na evropskom i globalnom tržištu.
Na kraju, podaci o platama su samo jedan deo šire slike ekonomskog zdravlja zemlje. Važno je pratiti i druge pokazatelje, uključujući stopu nezaposlenosti, inflaciju i ekonomski rast, kako bi se dobila potpuna slika o stanju ekonomije. U svetlu ovih kretanja, Hrvatska će morati da se suoči sa izazovima, ali i da iskoristi mogućnosti koje se pružaju u sve dinamičnijem globalnom okruženju.
