ZAGREB – Prosečna martovska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.448 evra, što predstavlja nominalno povećanje od 2,3 odsto, dok je realno povećanje iznosilo 1,9 odsto u poređenju sa februarskim mesecom, prema podacima koje je danas objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS).
Ovi podaci ukazuju na blagu stabilizaciju i rast plata u zemlji, što može biti ohrabrujuće za radnike i njihove porodice. Na godišnjem nivou, prosečna plata je nominalno viša za 9,2 odsto, a realno za 5,8 odsto u poređenju sa martom 2024. godine. Ovi trendovi sugerišu da se hrvatsko tržište rada, uprkos izazovima, polako oporavlja i da su plate u porastu.
S obzirom na to da je inflacija i dalje prisutna, važno je analizirati realne zarade, koje uzimaju u obzir rast cena potrošačkih dobara i usluga. Realno povećanje plata od 5,8 odsto može značiti da su radnici u Hrvatskoj u boljoj poziciji da pokriju svoje životne troškove u odnosu na prethodnu godinu.
Najveća prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za mart 2025. godine isplaćena je u sektoru emitovanja programa, gde je iznosila impresivnih 3.469 evra. Ovaj sektor pokazuje izuzetnu otpornost i potencijal za dalji rast, što može privući nove talente i investicije u Hrvatsku.
Sektor medija i emitovanja postaje sve važniji u kontekstu globalnog digitalnog tržišta, a rast plata u ovoj oblasti može biti indikator uspešnosti hrvatskih firmi u privlačenju i zadržavanju stručnjaka. Ovo takođe može uticati na druge sektore da prilagode svoje plate kako bi ostale konkurentne.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu, hrvatske plate su i dalje na višem nivou, ali i dalje postoje značajne razlike unutar različitih sektora. Dok su neki sektori poput IT-a i emitovanja relativno dobro plaćeni, drugi sektori, poput maloprodaje i ugostiteljstva, i dalje se bore sa nižim platama.
Hrvatska se suočava sa problemima kao što su nedostatak radne snage u određenim sektorima i migracija mladih ljudi u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu. Ovi faktori mogu dodatno uticati na tržište rada i plate u budućnosti. Važno je da vlada i poslodavci rade zajedno na stvaranju uslova koji će zadržati mlade stručnjake u zemlji i podstaći razvoj novih industrija.
Ekonomisti upozoravaju da je održavanje rasta plata ključno za ekonomsku stabilnost, ali i za potrošnju domaćinstava, što može doprineti većem ekonomskom rastu. Povećanje plata može takođe igrati značajnu ulogu u smanjenju siromaštva i poboljšanju životnog standarda.
U svetlu ovih informacija, mnogi analitičari smatraju da bi hrvatska vlada trebala razmotriti dodatne mere za potsticanje rasta plata, kao što su povlastice za poslodavce ili investicije u obrazovanje i obuku radne snage. Ove mere bi mogle pomoći u smanjenju razlika između sektora i osigurati da svi radnici imaju koristi od ekonomskog rasta.
Na kraju, iako su podaci o martovskim platama ohrabrujući, izazovi ostaju. Važno je nastaviti pratiti trendove i prilagođavati politike kako bi se osiguralo da rast plata bude održiv i da koristi široj populaciji. Samo tako će Hrvatska moći da postigne dugoročnu ekonomsku stabilnost i prosperitet.
