ZAGREB – Prosečna mesečna neto plata u Zagrebu za februar 2023. godine iznosila je 1.627 evra, što predstavlja nominalni rast od 4 odsto u odnosu na januar i 13,1 odsto u poređenju sa februarom prethodne godine. Ove brojke ukazuju na pozitivne trendove u ekonomiji glavnog grada Hrvatske, koji se nastavljaju i u ovoj godini.
Medijalna plata, koja predstavlja srednju vrednost, iznosila je 1.332 evra, što sugeriše da polovina radnika u Zagrebu zarađuje manje, dok druga polovina zarađuje više od ovog iznosa. Ove informacije dolaze iz izveštaja zagrebačke Gradske kancelarije za ekonomiju, ekološku održivost i strateško planiranje, koja redovno analizira i objavljuje podatke o platama i zaposlenosti.
Najviša prosečna plata zabeležena je u sektoru proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih preparata, gde je iznosila čak 4.039 evra. Ovaj sektor se pokazuje kao jedan od najprofitabilnijih u Zagrebu, što može biti rezultat rasta potražnje za zdravstvenim proizvodima i uslugama, posebno nakon globalne pandemije. Zdravstvena industrija se sve više razvija, a investicije u ovu oblast dodatno podstiču rast plata.
S druge strane, najniža prosečna plata u Zagrebu registrovana je u kategoriji ostalih uslužnih delatnosti, koja iznosi 943 evra. Ova razlika u platama između različitih sektora ukazuje na velike nejednakosti u zaradama i može biti znak da je potrebno više raditi na unapređenju uslova rada i plata u nekim delovima ekonomije.
U poređenju sa prosečnom platom za celu Hrvatsku, koja je u februaru iznosila 1.416 evra, prosečna plata u Zagrebu je za 211 evra veća. Ovo dodatno potvrđuje poziciju Zagreba kao ekonomskog centra Hrvatske, gde su uslovi rada i plate često iznad nacionalnog proseka.
Ovi podaci o platama dolaze u trenutku kada se Hrvatska suočava sa izazovima inflacije i rasta troškova života. Mnogi građani se osećaju pod pritiskom zbog povećanja cena osnovnih životnih namirnica i usluga, što može uticati na njihovu kupovnu moć. U tom kontekstu, rast plata, iako pozitivan, možda neće biti dovoljan da nadoknadi sve troškove s kojima se građani suočavaju.
Vlada i lokalne vlasti su svesni ovih problema i rade na različitim strategijama za podršku ekonomskom razvoju i poboljšanje životnog standarda. Mere kao što su subvencije za preduzeća, podrška malim i srednjim preduzećima, kao i ulaganja u obrazovanje i obuku radne snage, mogu doprineti daljem rastu plata i smanjenju nezaposlenosti.
Takođe, važno je napomenuti da se u Zagrebu sve više govori o potrebi za unapređenjem radnih uslova, posebno u sektorima koji su tradicionalno slabije plaćeni. Organizacije civilnog društva i sindikati aktivno se zalažu za veće plate i bolje uslove rada, pokrećući debate o minimalnoj plati i radnim pravima.
U zaključku, podaci o platama u Zagrebu za februar 2023. godine ukazuju na rast i napredak u ekonomiji, ali takođe otkrivaju i izazove s kojima se građani suočavaju. Očekuje se da će se do kraja godine nastaviti trend rasta plata, ali je ključno pratiti i inflaciju koja može da utiče na životni standard. Razvoj politike koja će omogućiti održiv rast i poboljšanje uslova života biće od suštinskog značaja za budućnost Zagreba i Hrvatske.
