Podgorica – Prosečna neto zarada u Crnoj Gori za jun 2023. godine iznosila je 1.010 evra, dok je najveća neto zarada zabeležena u Tivtu, gde je dostigla 1.179 evra. Ovi podaci dolaze iz Uprave za statistiku Monstat, koja je objavila da je u junu došlo do blagog pada prosečne neto zarade od 0,4% u odnosu na maj. Kada je reč o bruto zaradi, ona je iznosila 1.203 evra.
U poređenju sa prethodnim mesecima, jun pokazuje stabilnost, ali i blagi pad u zaradama, što može ukazivati na izazove u ekonomskom okruženju. U Tivtu su plate najviše, što može biti rezultat turizma i razvijene uslužne industrije koja je prisutna u ovom gradu. Pored Tivta, značajne prosečne zarade zabeležene su i u Zeti, gde je iznosila 1.139 evra, kao i u Podgorici, gde je prosečna neto plata dostigla 1.061 evra.
S druge strane, najniže prosečne plate zabeležene su u Petnjici, Andrijevici i Gusinju. U Petnjici, prosečna zarada iznosi 820 evra, dok je u Andrijevici 824 evra, a u Gusinju 844 evra. Ovi podaci ukazuju na regionalne razlike u ekonomskim mogućnostima i dostupnim radnim mestima, što može uticati na migracije stanovništva u potrazi za boljim uslovima života.
Analizirajući sektore, jasno je da su finansije i osiguranje najunosniji sektor sa prosečnom platom od 1.624 evra. Ovo ukazuje na značaj finansijskog sektora za crnogorsku ekonomiju, kao i na potrebu za kvalifikovanim radnicima u ovom području. Nasuprot tome, sektori kao što su administrativne i pomoćne uslužne delatnosti beleže najniže prosečne zarade, koje iznose 838 evra. Ova razlika može sugerisati da radnici u ovim sektorima imaju manje mogućnosti za napredovanje ili da su uslovi rada manje atraktivni.
U poslednje vreme, Crna Gora se suočava sa različitim ekonomskim izazovima, uključujući i posledice globalnih ekonomskih kretanja, inflaciju i promene u tržištu rada. Mnogi radnici se suočavaju sa nesigurnošću zaposlenja, te se postavlja pitanje kako će se zarade razvijati u narednim mesecima i godinama. Očekuje se da će vlada i relevantne institucije morati da preduzmu mere kako bi osigurale stabilnost i podstakle rast zaposlenosti.
Pored toga, važno je napomenuti da su plate u Crnoj Gori još uvek ispod proseka za zemlje Evropske unije, što može predstavljati izazov za privlačenje stranih investicija i stručnog kadra. U tom smislu, ekonomisti sugerišu da bi poboljšanje uslova poslovanja i veća ulaganja u obrazovanje i obuku mogli doprineti povećanju plata i poboljšanju životnog standarda građana.
Osim toga, demografski trendovi, kao što su starenje stanovništva i odlazak mladih ljudi u inostranstvo, takođe mogu uticati na tržište rada i plate. Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, postoji rizik da će se razlike u zaradama između različitih regiona i sektora dodatno povećati.
U zaključku, iako su zarade u Crnoj Gori u junu 2023. godine zadržale određenu stabilnost, izazovi u ekonomiji i tržištu rada ostaju prisutni. Od ključne je važnosti da vlada i privrednici zajedno rade na stvaranju uslova za održiv ekonomski rast, kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednake mogućnosti i pristojne zarade. Ova tema će sigurno biti predmet daljih analiza i diskusija u budućnosti, jer se Crna Gora suočava sa dinamičnim promenama u svom ekonomskom pejzažu.
