ZAGREB – Prosečna neto plata u Hrvatskoj za oktobar 2025. godine iznosi 1.470 evra, što predstavlja nominalni porast od jednog procenta u odnosu na septembar, dok je realni porast 0,4 procenta. Ove informacije objavio je Državni zavod za statistiku (DZS) u svom najnovijem izveštaju.
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna neto plata je nominalno viša za 9,7 procenata, dok je realni rast iznosio 5,9 procenata. Ovi podaci ukazuju na pozitivne trendove u platnom sistemu Hrvatske, iako se inflacija i dalje oseća u svakodnevnom životu građana.
Kategorija avio-prevoza zabeležila je najvišu prosečnu mesečnu neto zaradu koja iznosi 2.397 evra, što je znatno iznad proseka. Ova informacija ukazuje na to da određene industrije nastavljaju da prosperiraju i privlače kvalifikovane radnike, dok druge oblasti možda imaju problema sa privlačenjem i zadržavanjem osoblja.
Pored toga, važno je napomenuti da je u ovom periodu zabeležen i rast zaposlenosti. Prema DZS-u, u Hrvatskoj je u oktobru 2025. godine bilo registrovano više od 1,5 miliona zaposlenih, što takođe ukazuje na poboljšanje ekonomske situacije u zemlji.
U poslednjih nekoliko godina, Hrvatska je bila svedok promena na tržištu rada, gde su mnoge industrije pretrpele značajne promene usled digitalizacije i globalizacije. Ove promene su uticale na strukturu zaposlenosti i na plate, a vlada je preduzela niz mera kako bi podržala ekonomski rast i stabilnost.
S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari predviđaju da će se trend rasta plata nastaviti, ali se postavlja pitanje da li će to biti održivo s obzirom na inflaciju koja je prisutna u regionu. Kako se troškovi života povećavaju, mnogi građani se suočavaju sa izazovima u vezi sa kupovnom moći svojih plata.
Ekonomisti smatraju da je važno nastaviti sa reformama koje će poboljšati poslovno okruženje i privući strane investicije. U tom smislu, vlada bi mogla da razmotri smanjenje poreza na dobit i pružanje dodatnih podsticaja za investitore.
U međuvremenu, sindikati u zemlji traže veće plate i bolje uslove rada za sve zaposlene, ističući da trenutne plate ne prate rast troškova života. Ova situacija može dovesti do socijalnih tenzija ukoliko se ne pronađe kompromis između potreba radnika i mogućnosti poslodavaca.
U narednim mesecima, očekuje se da će se nastaviti diskusije o minimalnoj plati, koja bi mogla biti povodom za dodatne proteste radnika. Mnogi smatraju da bi porezi na rad trebalo da budu smanjeni kako bi se olakšao pritisak na poslodavce i omogućilo im da povećaju plate svojim zaposlenima.
U zaključku, oktobarska analiza plata u Hrvatskoj otkriva pozitivne trendove u ekonomiji, ali takođe ukazuje na izazove koji se moraju prevazići kako bi se osiguralo da rast plata bude održiv i da doprinese poboljšanju životnog standarda građana. U svetlu ovih informacija, važno je da svi učesnici u ekonomskoj sferi, uključujući vladu, poslodavce i radnike, sarađuju kako bi se postigla ravnoteža koja će dovesti do stabilnog i prosperitetnog društva.
