Prosečna penzija u Srbiji za period od januara do juna 2025. godine iznosila je 50.685 dinara, što predstavlja nominalni rast od 10,8% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je realni rast iznosio 6,2%. Ove podatke je izneo Strahinja Kulić, zamenik direktora Sektora za finansijske poslove u Direkciji Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) na sednici Upravnog odbora Fonda PIO. Na toj sednici usvojena je informacija o finansijskom poslovanju fonda za prvu polovinu godine.
Finansijski plan budžeta Fonda PIO postavljen je na 1.217,72 milijarde dinara. Kulić je istakao da su prihodi i primanja u prvom polugodištu iznosili 598,29 milijardi dinara, što predstavlja 49,13% planiranih sredstava. Od toga, prihodi od doprinosa iznosili su 458,34 milijarde dinara, što je ostvarenje od 49,18% u odnosu na planirana sredstva, a istovremeno su veći za 14,02% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Ovi podaci ukazuju na pozitivne trendove u finansiranju penzijskog sistema Srbije. Povećanje prosečne penzije može se smatrati značajnim pomakom, posebno u svetlu inflacije i drugih ekonomskih pritisaka koji utiču na životni standard građana. Uzimajući u obzir da je realni rast penzija veći od inflacije, penzioneri mogu očekivati poboljšanje u svojim finansijskim mogućnostima.
Jedan od ključnih faktora koji uticu na rast penzija jeste povećanje prihoda od doprinosa. Kako se ekonomija Srbije razvija, tako raste i broj zaposlenih, što direktno utiče na uvećanje sredstava koja se prikupljaju za penzije. Ovaj trend je važan jer osigurava stabilnost i održivost penzijskog sistema.
Uprkos pozitivnim pokazateljima, izazovi pred kojima se nalazi Fond PIO su i dalje prisutni. Starenje populacije, smanjenje broja radno sposobnog stanovništva i povećanje broja penzionera, predstavljaju izazove za održivost penzijskog sistema. U tom smislu, bitno je raditi na unapređenju mera koje će doprineti povećanju zaposlenosti i smanjenju sive ekonomije. Samim tim, veći priliv sredstava u Fond PIO bi omogućio još veća i redovnija povećanja penzija.
Osim toga, socijalna politika države takođe ima značajnu ulogu u oblikovanju penzionog sistema. Ulaganja u obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu zaštitu mogu doprineti smanjenju siromaštva među starijom populacijom. Ove mere su ključne za održavanje kvaliteta života penzionera, ali i za generacije koje dolaze.
Na kraju, važno je napomenuti da se penzijski sistem Srbije suočava sa potrebom za reformama. Bez obzira na trenutne pozitivne trendove, dugoročno održavanje penzijskog sistema zahteva strategije koje će osigurati njegovu stabilnost i pravednost. U tom smislu, dijalog između vlasti, sindikata i drugih zainteresovanih strana je od suštinske važnosti za pronalaženje rešenja koja će zadovoljiti sve strane, a pre svega, osigurati dostojanstven život penzionerima.
U celini, podaci o povećanju prosečne penzije i rastu prihoda od doprinosa su ohrabrujući, ali je neophodno nastaviti raditi na unapređenju sistema kako bi se obezbedila održivost i pravednost u budućnosti. Ove mere će, na kraju, doprineti stvaranju stabilnijeg ekonomskog okruženja i poboljšanju kvaliteta života svih građana Srbije.
