Područje Sredozemnog mora iz godine u godinu postaje sve toplije, a jun 2023. godine obeležen je prosečnom temperaturom površine mora od 24,3 stepena Celzijusa. Ova temperatura predstavlja najvišu prosečnu mesečnu temperaturu zabeleženu u poslednjih deset godina, sa porastom od čak 1 stepen u odnosu na prosečne vrednosti za ovaj period. Ovakvi podaci su preneti od strane agencije ANSA, koja ističe ozbiljnost klimatskih promena koje utiču na ovo područje.
Jedan od najzabrinjavajućih aspekata ove situacije je stanje u Tirenskom moru, gde je u junu 2025. godine zabeležena prosečna temperatura površine od 25,1 stepen Celzijusa. Ova temperatura može imati ozbiljne posledice po biljke i životinjske vrste koje nastanjuju ovo more, jer visoke temperature utiču na ekosistem i mogu dovesti do smanjenja biodiverziteta.
U Jadranskom moru, temperatura vode takođe je bila visoka, sa zabeleženih 24,1 stepen Celzijusa, osim u istočnom delu Jadrana, gde su temperature površine vode bile znatno niže. Ove razlike u temperaturi mogu uticati na migracije riba i drugih morskih organizama, što dodatno komplikuje već ugroženu ravnotežu ekosistema.
Organizacija Legambiente je uzrokovala uzbunu prema ovim podacima i organizovala akciju duž obale Jadranskog mora. Aktivisti su plovili s transparentom na kojem je pisalo „Nije vruće. Ovo je klimatska kriza“, kako bi podigli svest o ozbiljnosti situacije i pozvali na akciju za očuvanje morskog ekosistema.
Klimatske promene utiču na gotovo sve aspekte života u Sredozemlju, uključujući i turizam, koji je jedan od glavnih izvora prihoda za mnoge obale ovog mora. Porast temperature može dovesti do promene u sastavu morskih vrsta, što može uticati na ribolov i turizam. Mnogi turisti traže određene vrste riba ili morskih plodova i promene u ekosistemu mogu smanjiti njihovu dostupnost.
Osim toga, visoke temperature dovode do smanjenja nivoa kiseonika u vodi, što dodatno ugrožava morski život. Uslovi u moru postaju sve nepovoljniji za mnoge vrste riba, što može izazvati masovne pomore i smanjenje ribljih fondova. Ovo ne samo da ugrožava morski život, već i ekonomske aktivnosti koje se oslanjaju na ribarstvo.
Takođe, postoji i zabrinutost zbog povećanja nivoa mora, što može dovesti do erozije obala i gubitka staništa. Obale Sredozemnog mora su već podložne eroziji, a sa porastom nivoa mora, ovaj problem će se dodatno pogoršati. To može dovesti do gubitka zemljišta, što će imati ozbiljne posledice po lokalne zajednice i ekonomiju.
Zabrinutost zbog klimatskih promena nije samo lokalni problem, već i globalni izazov. Zemlje koje se graniče sa Sredozemnim morem moraju raditi zajedno kako bi se suočile sa ovom krizom. Ulaganja u obnovljive izvore energije, smanjenje emisije ugljen-dioksida i očuvanje prirodnih staništa su neki od koraka koji se mogu preduzeti kako bi se ublažili efekti klimatskih promena.
U zaključku, situacija u Sredozemnom moru postaje alarmantna, a temperature vode dostižu rekordne visine. Zabrinutost za morski ekosistem, kao i uticaj na turizam i ribarstvo, zahteva hitnu reakciju. Akcije poput onih koje organizuje Legambiente su važne za podizanje svesti i mobilizaciju zajednica u borbi protiv klimatske krize. Klimatske promene su izazov koji zahteva kolektivni napor kako bi se očuvala priroda i osigurala budućnost za generacije koje dolaze.
