Protest koji su organizovali okupljeni oko neformalne grupe „Pobunjeni univerzitet“ ispred zgrade Vlade Srbije nastavlja se sedmi dan zaredom. Mala grupa okupljenih i dalje blokira raskrsnicu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, što stvara velike saobraćajne gužve u tom delu grada. Članovi akademske zajednice, studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju postavili su šatore i ogradu sa svih strana raskrsnice, što je dovelo do obustave saobraćaja. Policija preusmerava vozila u okolne ulice, dok je jedna od saobraćajnih traka ostavljena slobodnom isključivo za hitne službe.
Okupljeni se već sedam dana nalaze u šatorima postavljenim na jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu. Tokom protesta, povremeno se čuju parole poput „Niko nije umoran“ i „Pumpaj“, što ukazuje na odlučnost učesnika da nastave sa svojim zahtevima. Njihova borba nije samo usmerena ka trenutnom stanju u visokom obrazovanju, već se dotiče i šireg problema sistemskog finansiranja i organizacije obrazovnih institucija u Srbiji.
Predstavnici „Pobunjenog univerziteta“ su u ponedeljak predali Vladi Srbije nekoliko zahteva. Prvi zahtev je da se rasformira Radna grupa za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, koja je osnovana bez učešća šire akademske zajednice. Takođe traže da se ukine izmenjena Uredba o standardima rada univerziteta, koja je, prema njihovim rečima, loša za kvalitet obrazovanja. Treći zahtev se odnosi na usvajanje budžetskih kvota za upis na fakultete, a učesnici traže da se to dogodi najkasnije do kraja juna.
Vlada je, iako je stavila van snage Zaključak o obrazovanju Radne grupe za analizu trenutnog stanja finansiranja i performansi visokog obrazovanja, odlučila da ne reaguje na zahteve okupljenih. Ovo je dodatno pojačalo nezadovoljstvo među studentima i članovima akademske zajednice, koji smatraju da se njihovi glasovi ne čuju i da ih vlast ne uzima ozbiljno.
Protesti su počeli kao odgovor na percepciju da vlasti ne obraćaju dovoljno pažnje na probleme u visokom obrazovanju. Mnogi studenti i profesori smatraju da je trenutni sistem finansiranja neodrživ, a da su reforme koje su predložene od strane vlasti nedovoljno obuhvatne i ne rešavaju suštinske probleme. U tom kontekstu, okupljeni traže da se omogući veće učešće svih zainteresovanih strana u procesu donošenja odluka.
Tokom prethodnih dana, protesti su privukli pažnju medija i javnosti, a podrška okupljenima dolazi ne samo od studenata, već i od profesora, stručnjaka i građana koji prepoznaju važnost kvalitetnog obrazovanja za budućnost društva. Mnogi od njih smatraju da je obrazovanje temelj svake zdrave zajednice i da se mora ulagati u njega, umesto da se dozvoli daljnje srozavanje kvaliteta.
U tom smislu, okupljeni su odlučni da nastave sa protestima sve dok ne postignu svoje ciljeve. Ove akcije ne predstavljaju samo borbu za bolje uslove studiranja i rada na univerzitetima, već i širu borbu za budućnost obrazovanja u Srbiji. Pored zahteva za promene u zakonodavstvu, okupljeni pozivaju na dijalog sa vlastima i stručnu javnošću, kako bi se pronašla održiva rešenja koja će obezbediti kvalitetno obrazovanje za sve.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je pitanje visokog obrazovanja u Srbiji postalo ključno pitanje o kojem se mora razgovarati. Ne samo da se mora obezbediti kvalitetno obrazovanje, već je potrebno i osigurati da se svi glasovi čuju u procesu donošenja odluka. Protesti „Pobunjenog univerziteta“ postavljaju važno pitanje o tome kako se oblikuje budućnost obrazovanja u Srbiji i koliko su vlasti spremne da slušaju zahteve građana.
