Protest „Marš za pravosuđe“ održan je u Beogradu na poziv Sindikata sudske vlasti, Udruženja tužilaca Srbije, Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i „Odbrane struke“. Organizatori su istakli da su motivi za protest nedavno doneti pravosudni zakoni koji, po njihovom mišljenju, ugrožavaju nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Ova situacija je izazvala zabrinutost među pravnicima i građanima koji smatraju da je pravosudni sistem podložan političkom uticaju.
Protest je započeo u 14 časova ispred zgrade Generalštaba, gde su okupljeni imali priliku da čuju govore predstavnika organizacija koje su pozvale na protest. Nakon toga, okupljeni su krenuli ka Slaviji, prolazeći Nemanjinom ulicom, Bulevarom oslobođenja, i preko Autokomande do Tužilaštva za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici. Tokom protesta, ulice su bile blokirane, a javni prevoz je bio preusmeren kako bi se omogućilo nesmetano kretanje učesnika.
Učesnici protesta su stigli ispred Tužilaštva za organizovani kriminal nešto pre 16 časova, gde su razvili transparent sa natpisom „Solidarnost, sloboda, pravna država“. Ovaj transparent simbolizuje njihovu borbu za jačanje pravne države i očuvanje nezavisnosti pravosudnog sistema. Protest je bio miran, ali su učesnici izrazili svoju odlučnost da se bore za pravdu i nezavisnost.
Jedan od emotivnih trenutaka protesta bio je paljenje baklji u znak sećanja na Zorana Vujovića, dvadesetogodišnjeg mladića koji je poginuo 2008. godine tokom protesta „Kosovo je Srbija“. Ovaj događaj je bio simbolični podsetnik na važnost borbe za pravdu i prava građana. Učesnici su se prisetili njegovog stradanja u kontekstu trenutne borbe za pravosudne reforme.
Protest su podržale i Advokatska komora Srbije (AKS) i Advokatska komora Beograd (AKB), kao i studenti koji su se pridružili protestu. Ova široka podrška ukazuje na to koliko je važno pitanje nezavisnosti pravosudnog sistema za različite segmente društva. Mnogi studenti su izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom i žele da se bore za bolje uslove za buduće generacije pravnika.
Na protestu su se mogli čuti različiti zahtevi, među kojima je i poziv na povlačenje spornog zakona koji bi mogao da ugrozi nezavisnost sudstva. Organizatori su naglasili da je pravosudni sistem temelj svake demokratske države i da su sve reforme koje ga slabe neprihvatljive. Učesnici su se složili da je važno da građani budu aktivni u zaštiti svojih prava i sloboda, kao i da se bore protiv svake vrste nepravde.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su slični protesti i pokreti zabeleženi i u drugim delovima sveta, gde se pravnici i građani bore za očuvanje nezavisnosti pravosudnog sistema. Ovi protesti služe kao podsticaj za dijalog i promene koje su neophodne za jačanje demokratskih institucija.
Na kraju, protest „Marš za pravosuđe“ predstavlja važan korak ka očuvanju nezavisnosti pravosudnog sistema u Srbiji. Okupljeni su pokazali jedinstvo i odlučnost da se bore za pravdu, slobodu i pravnu državu. Ovaj događaj ne samo da je istakao trenutne probleme u pravosudnom sistemu, već je i podstakao širu diskusiju o važnosti pravne nezavisnosti i vladavine prava u društvu. Ukoliko se ova pitanja ne reše, postoji rizik od daljeg pogoršanja situacije koja može uticati na sve građane. Pravosudni sistem mora ostati nezavistan i samostalan kako bi mogao da funkcioniše u interesu svih građana.
