U više od 30 gradova širom Srbije održani su protesti pod imenom „Vostani Srbije“, tokom kojih su građani, uključujući studente, zahtevali da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Ključni mostovi u Beogradu, Brankov i Gazela, bili su blokirani od 18 do 21 čas, što je izazvalo veliki saobraćajni kolaps. Ovaj oblik protesta bio je obeležen posebnim gestom – 16 minuta tišine. Ova tišina posvećena je onima koji su izgubili živote u tragičnom incidentu u Novom Sadu, kada je pao krov nadstrešnice, usled kojeg je poginulo 16 ljudi.
Predsednica Skupštine, Ana Brnabić, izrazila je svoje nezadovoljstvo zbog blokada, naglasivši da su te akcije stvorile ozbiljne probleme kako za građane, tako i za saobraćaj u gradu. U svim ovim dešavanjima, studenti su takođe pokazali solidarnost, organizujući humanitarni bazar sa ciljem da prikupe sredstva za pomoć Teodori Martinko, kojoj je potrebna podrška.
Opozicija je imala aktivnu ulogu na protestima, a prisustvo političara, uz građane i studente, dodatno je naglasilo sveobuhvatnost javnog nezadovoljstva. Vlada se suočava s brojnim izazovima u pokušaju da odgovori na rastuće nezadovoljstvo među stanovništvom, koje se, prema izveštajima, sve više oseća na ulicama.
Situacija u Srbiji postaje sve napetija, a zahtevi za novim izborima samo su jedan od načina na koji građani izražavaju svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji. Na ovim protestima, ljudi su tražili promene i jasno stavili do znanja da im je potrebna nova politička rešenja.
Protesti „Vostani Srbije“ se ne mogu posmatrati samo kao ispušni ventil za pritisak javnosti; oni predstavljaju i platformu za veće društvene promene. Organizatori su uspeli da okupe razne grupe, što pokazuje da je nezadovoljstvo rašireno i među različitim segmentima društva. Učesnici su zahtevali ne samo održavanje izbora, već i veće odgovornosti vlasti, reforme, kao i bolju transparentnost u radu državnih institucija.
U međuvremenu, reakcije na ove proteste su podeljene. Dok jedni podržavaju zahteve građana, drugi smatraju da blokade i slične akcije samo pogoršavaju situaciju i dodatno polarizuju društvo. Ovo je dodatno otežalo vladin položaj, jer se s jedne strane suočava s pritiscima opozicije, a s druge strane s nezadovoljstvom svojih građana.
S obzirom na to da protesti ne pokazuju znake opadanja, vlast će morati da preispita svoje strategije i pronađe načine za dijalog s građanima kako bi se umanjila tenzija i pronašla zajednička rešenja za aktuelne probleme. Bez obzira na ishod, jasno je da je situacija u Srbiji složena i dinamična, a zahtevi za promenama neće nestati bez obzira na donošenje odluka od strane institucija.
