Širom Brazila, u okviru obeležavanja Dana nezavisnosti, održani su protesti i marševi koje su organizovali kako pristalice levih, tako i desnih orijentacija, uključujući i one bliske bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru. U velikim gradovima poput Brazilije, Rio de Žaneira i Sao Paula, okupljali su se ljudi kako bi izrazili svoje stavove, a protesti su bili ispunjeni političkim porukama i kritikama prema trenutnoj vlasti.
U Braziliji su pristalice Bolsonara kritikovali Vrhovni sud i zahtevali amnestiju za osobe koje su uhapšene tokom napada na vladine zgrade 8. januara 2023. godine. Tada su, nakon inauguracije novog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, Bolsonarovi sledbenici pokušali da preuzmu kontrolu nad vladinim institucijama. Tokom protesta, neki parlamentarni poslanici su se pridružili okupljenima i iznosili stavove da je Bolsonaro nevino optužen i da njegovo isključenje iz političkog života predstavlja puč.
„Mi smo glas Bolsonara. Mi smo vojska slobode i pravde. Bolsonaro nije počinio nijedan zločin, a izbori bez Bolsonara su puč,“ izjavili su neki od poslanika, naglašavajući podršku bivšem predsedniku i njegove pristalice. Ove reči odražavaju polarizaciju u brazilskoj politici, gde su sukobi između desnice i levice sve prisutniji.
U isto vreme, levičarske stranke, sindikati i društveni pokreti organizovali su svoje proteste u nekoliko gradova, fokusirajući se na pitanja nacionalne suverenosti, socijalne pravde i oporezivanja bogatih. Tema ovih protesta bila je „život na prvom mestu“, a demonstranti su zahtevali regulisanje radnog vremena, oporezivanje najbogatijih, kao i veću pažnju za marginalizovane grupe, uključujući starije osobe, žene, crnce i beskućnike.
Tokom svog govora, levičarski poslanik Glauber Braga istakao je da su „oni koji imaju moć da definišu pravac naše zemlje oni koji biraju ulice kao glavno sredstvo borbe.“ Ova izjava oslikava percepciju da su protesti ključni za ostvarivanje promena u društvu i da je javni pritisak neophodan za postizanje socijalne pravde.
U Sao Paulo, protest je održan na trgu Republike sa sloganom „ko upravlja Brazilom – Brazilci“. Ovaj slogan naglašava ideju da bi građani trebali imati veću kontrolu nad svojim životima i odlukama koje utiču na njih. Lideri prisutni na protestu kritikovali su mere američke vlade, uključujući sankcije koje su, prema njihovim rečima, povezane s suđenjem Bolsonaru. Ove kritike ukazuju na to da međunarodni odnosi igraju značajnu ulogu u domaćoj političkoj dinamici.
Demonstranti su takođe delili hranu beskućnicima, ukazujući na sveprisutni problem gladi, policijsku brutalnost, strukturni rasizam i ekonomske nejednakosti. Ove akcije su deo šireg pokreta za socijalnu pravdu koja se bori protiv različitih oblika nejednakosti u društvu. Aktivisti ističu da je važno da se ne zaborave osnovne ljudske potrebe dok se bore za političke promene.
U Brazilu, gde je politička podela sve dublja, ovi protesti predstavljaju samo jedan deo šireg društvenog i političkog pokreta koji se bori za pravdu i ravnotežu moći. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se ova polarizacija odraziti na buduće izbore i politiku zemlje. U svakom slučaju, građani Brazila ostaju aktivni u borbi za svoja prava i glas, bez obzira na ideološke razlike koje ih razdvajaju.
