Više stotina demonstranata okupilo se ispred ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Rimu, protestujući protiv američkih napada na Venecuelu i hapšenja predsednika Nikolasa Madura. Učesnici su nosili zastave Venecuele i isticali transparente sa porukama kao što su „ruke dalje od Venecuele“ i „oslobodite Madura“. Organizatori protesta, među kojima je bio i Federiko Maneti iz omladinske komunističke grupe „Cambiamo Rotta“, optužili su Sjedinjene Američke Države za teroristički puč.
U Parizu su se takođe okupili demonstranti, gde je zapaljena američka zastava u znak protesta protiv američke vojne intervencije. Ovaj protest usledio je nakon što su američke snage izvele operaciju u Karakasu, tokom koje je Maduro uhapšen.
Venecuela je pozvala na hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ističući svoje pravo na samoodbranu. Ambasador Venecuele pri UN, Samjuel Monkada, rekao je da američka vojska krši Povelju UN, koja zabranjuje upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta država. Savet bezbednosti UN planira sastanak u ponedeljak kako bi raspravio situaciju.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da se mora proceniti pravni osnov američke akcije, naglašavajući da je važno obezbediti tranziciju vlasti u Venecueli putem legitimnih izbora. Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će Sjedinjene Američke Države „upravljati Venecuelom“ dok ne bude sprovedena „razumna tranzicija vlasti“.
Demokrate u američkom Kongresu kritikovale su Trampovu administraciju zbog vojne akcije u Venecueli, ističući da bi takvi potezi mogli imati dugoročne posledice po međunarodne odnose. Lideri opozicije, poput Čaka Šumera, upozorili su da bi ovakva akcija mogla ugroziti stabilnost u regionu i da su američki građani već videli posledice prethodnih vojnih intervencija.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da treba obezbediti mirnu i demokratsku tranziciju u Venecueli, dok je gradonačelnik Njujorka, Zohran Mamdani, osudio američke napade, nazivajući ih „činima rata“. Mnogi međunarodni lideri, uključujući i one iz Kube i Irana, osudili su američku vojnu intervenciju, smatrajući je kršenjem međunarodnog prava.
U Venecueli, nakon hapšenja Madura, stanovnici su masovno krenuli da kupuju namirnice zbog sve veće neizvesnosti. U Karakasu su se formirali dugi redovi ispred prodavnica i apoteka, dok se neki građani pripremaju da napuste grad. Američki predsednik je najavio da će američke naftne kompanije ući u Venecuelu i početi eksploataciju, što dodatno uzburkava situaciju.
U međuvremenu, međunarodna zajednica reaguje na američke akcije. Rusija je izrazila zabrinutost zbog situacije i pozvala na dijalog, dok su mnoge zemlje, uključujući i članice EU, naglasile važnost poštovanja međunarodnog prava. Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, upozorio je da američka akcija postavlja opasan presedan za međunarodne odnose.
U svetlu ovih događaja, Venecuela se suočava sa teškim izazovima, dok međunarodna zajednica prati razvoj situacije. S obzirom na bogate rezerve nafte koje Venecuela poseduje, američki interes u ovom regionu može dodatno zakomplikovati situaciju, dok se građani suočavaju sa nesigurnošću i potencijalnom humanitarnom krizom.
