Naučnici su nedavno otkrili kako otrovne zmije uspevaju da zagrizu svoj plen, koristeći seriju snimaka snimljenih kamerama velike brzine. Ova saznanja predstavljaju značajan korak u razumevanju tehnika napada koje koriste različite vrste zmija. Studija je objavljena 23. oktobra u časopisu Journal of Experimental Biology.
Istraživači su koristili inovativne metode snimanja kako bi zabeležili trenutke napada zmija na svoj plen, snimajući iz više uglova i u visokoj rezoluciji. Prethodne studije su se suočavale sa izazovima u zabeležavanju ovih brzih i kratkotrajnih akcija, jer su se napadi odvijali u veoma kratkom vremenskom okviru, obično unutar desetinke sekunde. Kamere koje su korišćene pre nisu bile dovoljno brze da uhvate sve detalje, dok su noviji snimci često bili ograničeni lošim osvetljenjem i niskom rezolucijom.
Tim istraživača posetio je centar „Venomworld“ u Parizu, gde su snimali 36 vrsta otrovnih zmija koje su napadale lažni plen napravljen od medicinskog gela. Snimci su pokazali razlike u tehnikama napada među različitim vrstama zmija. Većina poskoka, na primer, uspela je da ugrize svoj cilj u roku od 0,1 sekunde, što je brže nego što većina sisara može da reaguje. To ukazuje na to da plen gotovo nikada ne bi imao priliku da pobegne.
S druge strane, elapidi, koji uključuju zmije poput australskog običnog mrkača, pokazali su sličnu brzinu, dok su neke vrste napadale tek nakon 0,3 sekunde. Takođe, istraživači su primetili različite tehnike u ubrizgavanju otrova. Poskoci su se često napadali dok su ležali u spirali, ali su ponekad promašivali idealan ugao ugriza, pa su ponovo zabijali zub pod boljim uglom pre ubrizgavanja.
Elapidi su bili još lukaviji – prikradali su se plenu kako bi smanjili razdaljinu potrebnu za napad, a zatim su lagano olabavljali vilice i nekoliko puta ponovo zagrizli, verovatno kako bi produžili protok otrova u telo plena. Ove tehnike su ukazale na to da različite porodice zmija koriste specifične strategije u zavisnosti od njihove morfologije i načina lova.
Tim je takođe proučavao dve vrste iz porodice kolubrida, mangrovske zmije i Toxicodryas pulverulenta. Ove zmije imaju otrovne zube u zadnjem delu gornje vilice, i prilikom napada povlače zube napred-nazad, ostavljajući polukružne rane, što im omogućava da ubrizgaju više otrova u plen.
Istraživači planiraju da u budućim studijama ispituju kako veličina plena utiče na način na koji zmije napadaju, što bi moglo otkriti još više o njihovim strategijama preživljavanja. Ova saznanja mogu imati značajne implikacije na razumevanje ekosistema i interakcija između predatora i plena.
