Na pragu smo najbitnijeg posla ratara, setvi kukuruza, strateški najbitnije ratarske kulture naše zemlje. Zbog velike suše i nezapamćenih niskih prinosa kukuruza prethodne godine, mnogo je proizvođača koji će smanjiti površine pod kukuruzom u odnosu na prethodni period.
Prema rečima savetodavca za ratarstvo i povrtarstvo Saše Stankovića iz PSSS Niš, na teritoriji Nišavskog okruga ovog proleća predviđena je setva merkantilnog kukuruza na više od 32.000 hektara. Agroekološki uslovi na samom početku ovogodišnje setve sa aspekta vlage u zemljištu značajno su bolji u odnosu na prethodne dve do tri prolećne setve, što može doprineti povećanju zainteresovanosti proizvođača za predstojeću setvu kukuruza, kaže Stanković za Agroklub.
Iako smo na startu optimalnog roka za setvu kukuruza, na području Nišavskog okruga ona nije ni počela. Kukuruz je termofilna biljka, ne odgovaraju joj hladno i suviše vlažno zemljište, naročito u početnim fazama razvoja. Iz tog razloga, ratari kreću sa setvom tek nakon prethodnih padavina i najavljenog toplotnog talasa. Na području gde se može ući mašinama na parcelu, očekujemo da se setva završi do kraja prve dekade aprila.
Poslednjih godina se, dodaje on, neopravdano žuri sa početkom setve kako bi se izbegli sušni uslovi u momentu nicanja. Optimalni rok setve kukuruza za niže terene je polovina aprila, dok je za više terene poslednja dekada aprila, početak maja. Međutim, učestale padavine onemogućile su ulaz mašina na parcele, pripremu zemljišta i samu setvu. Proizvođači koji su ranije uspeli da obave predsetvenu pripremu zemljišta za setvu čekaju povoljne trenutke da uđu na parcelu i odmah seju, navodi savetodavac i dodaje da ne treba previše gaziti i sabijati zemljište kako se ne bi pokvarila njegova struktura.
Šta se savetuje proizvođačima koji još uvek nisu pripremili zemljište? Čim se stvore uslovi za ulazak na parcelu, obaviti finu predsetvenu pripremu zemljišta, uneti 2/3 potrebne količine azota i to 150 kilograma po hektaru ureje ili 250 kilograma po hektaru KAN-a, savetuje naš sagovornik. Izbor hibrida je od ključnog značaja i treba ga prilagoditi agroekološkim uslovima, pedološkim i agrohemijskim karakteristikama zemljišta.
Hibridi ranije grupe zrenja preporučuju se u slučaju da se radi o višim terenima, ako se kasni sa setvom ili ako je u pitanju zemljište lakšeg mehaničkog sastava, kao i u uslovima suvog ratarenja. Kasniji hibridi se seju na zemljištima težeg mehaničkog sastava, nižih nadmorskih visina, u sistemima navodnjavanja. Kada je reč o agrotehničkim merama, kao najznačajnije, nameću se mineralna ishrana i gustina setve.
Prema rečima savetodavca, ishrana fosforom i kalijumom trebalo je u većem delu da se obavi sa jesenjom obradom zemljišta. Zbog toga što su pomenuti elementi slabo rastvorljivi, potrebno ih je uneti u zemljište bar četiri do pet meseci pre setve i na dubinu razvoja korenovog sistema odakle će ih biljka maksimalno iskoristiti. Dubina setve zavisi od uslova vlažnosti zemljišta. Ukoliko je površinski sloj vlažniji, setvu treba obaviti na dubini od tri do četiri centimetra, međutim, ako je vlaga u dubljem sloju, a površinski deo suvlji, dubina setve treba biti četiri do šest centimetara, upozorava Stanković.
U poslednje vreme najvažnije pitanje postavlja se u vezi sa gustinom setve. Sušni uslovi tokom prethodne godine, ali i ranijih vegetacija useva kukuruza, ukazuju da u gustom sklopu najčešće nema dobrih prinosa. Proizvođači sami treba da odrede gustinu setve na osnovu tipa zemljišta, stepena primenjenih mera đubrenja, kao i mogućnosti useva za navodnjavanje. Kako dalje ističe, iskustva na terenima Nišavskog okruga pokazuju da u uslovima suvog ratarenja ne treba sejati više od 55.000 biljaka po hektaru, a u uslovima navodnjavanja i intenzivnog đubrenja može se sejati i 65.000 biljaka po hektaru.
Preporuka je da se posle setve obavezno odradi tretman zaštite protiv korova koji niču iz semena, jer će povoljni uslovi vlage u zemljištu pogodovati razvoju korovskih biljaka. Kako je zemljište dobro pripremljeno pod uticajem vetrova i mrazeva, kao i prilikom obavljenog zatvaranja brazdi, ne treba ga dodatno pripremati i gaziti, nego sejati čim se steknu uslovi za to, zaključuje niški stručnjak za ratarstvo.
