Na osnovu najnovijih izveštaja, poljoprivrednici u Srbiji, i p pored šteta koje su izazvali prolećni mrazevi u Banatu, mogu očekivati dobru žetvu pšenice ove godine. Agroanalitičar Milan Prostran, koji je posetio Južni Banat, istakao je optimistične prognoze o stanju useva na terenu, uprkos sve većim izazovima koje donose klimatske promene.
Prostran naglašava da su ratari prošle jeseni pažljivo planirali svoje zasade, uzimajući u obzir klimatske rizike. Kao rezultat toga, pod pšenicom se ove godine nalazi između 630.000 i 650.000 hektara, što predstavlja značajnu površinu. Ratarima se savetovalo da se više fokusiraju na ozime kulture koje su pokazale veću otpornost na promene vremenskih uslova.
Prema rečima Prostrana, stručnjaci su već godinama ukazivali na to da bi Srbiji bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom za optimalne prinose. Međutim, uslovi proizvodnje su se značajno promenili, a trenutna situacija sa klimatskim ekstremima donosi nove izazove. „Živimo u vremenu suša i drugih kriza, pa je dobro što su proizvođači povećali površinu pod ozimim kulturama“, dodaje Prostran.
U ovom trenutku, ozime kulture, uključujući pšenicu, ječam, raž, ovas i uljanu repicu, nalaze se u dobrom stanju. Prostran je takođe napomenuo da pšenici trenutno nisu potrebne dodatne padavine, jer ima dovoljno vlage za završetak razvoja i formiranje zadovoljavajućeg prinosa.
Ipak, on upozorava da se ne očekuju rekordni rezultati. Razlog tome su skromnija ulaganja proizvođača tokom jeseni, usled ekonomskih pritisaka. „Da je primenjena puna tehnologija proizvodnje, prinosi bi mogli biti sedam, osam ili čak devet tona po hektaru. Međutim, mnogi poljoprivrednici su smanjili ulaganja u faktore intenziviranja proizvodnje“, objašnjava Prostran, dodajući da ipak očekuje dobru godinu za pšenicu.
Još jedan izazov sa kojim se poljoprivrednici suočavaju je pitanje plasmana novog roda. Srbija će u žetvu ući sa značajnim zalihama pšenice koje se već nalaze kod proizvođača i u državnim rezervama. Međutim, Prostran smatra da nema razloga za paniku. „Hleb je osnovna životna namirnica i za pšenicu će se pronaći tržište“, ističe on.
Prostran savetuje poljoprivrednicima da ne žure sa prodajom odmah nakon žetve. „Pšenicu ne treba odmah nuditi tržištu. Potrebno je vreme da tehnološki dozri u skladištima, a i tržišne okolnosti mogu se promeniti u narednim nedeljama“, objašnjava on. Deo roda je već unapred prodat kroz zelenu prodaju, što je praksa kada proizvođačima nedostaju sredstva za finansiranje nove proizvodnje.
Kada je reč o drugim kulturama, stanje nije potpuno ujednačeno. Uljana repica izgleda veoma dobro, dok se među prolećnim usevima trenutno najbolje drži suncokret. Šećerna repa je takođe u dobrom stanju zahvaljujući padavinama koje su stigle u pravom trenutku. S druge strane, kukuruz za sada zaostaje, što stvara zabrinutost među proizvođačima.
„Kukuruz je još prilično mali, a proizvođači su u dilemi koliko ga sejati i kada obavljati setvu. Takva situacija postojala je i prošle godine“, dodaje Prostran. Tokom obilaska Južnog Banata, on je primetio i manji broj parcela na kojima je pšenica polegla usled jakih vetrova, ali smatra da to za sada ne predstavlja ozbiljan problem.
Najvažnije je da ne dođe do velikih nevremena i ekstremnih vremenskih pojava. Grad može da napravi štetu, ali obično pogađa lokalna područja, a ne celu zemlju. „Ako nas vreme posluži, postoje dobri izgledi da ovogodišnja proizvodnja pšenice bude sasvim zadovoljavajuća“, zaključuje Milan Prostran.
U svetlu ovih informacija, poljoprivrednici i dalje ostaju optimistični, nadajući se da će uslovi na terenu omogućiti uspešnu žetvu i stabilno tržište za pšenicu, koja ostaje jedan od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.
