Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance prisutne u halucinogenim pečurkama, pokazala se kao potencijalno efikasan tretman za zavisnost od kokaina, prema rezultatima novog kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu „Jama Network Open“. Ova studija, kako navodi Gardijan, otkriva da su učesnici koji su primili psilocibin imali veću verovatnoću da apstiniraju od kokaina u poređenju sa onima koji su dobili placebo, antihistaminik difenhidramin.
Istraživanje je obuhvatilo 36 učesnika podeljenih u dve grupe. Učesnici su radili sa psihoterapeutima kako bi obradili svoja iskustva tokom tretmana, što je dodatno obogatilo proces lečenja. Vodeći autor studije, profesor bihejvioralnog zdravlja sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, Piter Hendriks, istakao je hitnost pronalaženja efikasne terapije za zavisnost od kokaina, s obzirom na to da trenutno ne postoje odobreni lekovi za lečenje ovog poremećaja u SAD-u.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, broj smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom stimulansa raste širom sveta, a proizvodnja kokaina dostigla je rekordne nivoe. Hendriks je naveo da je još pre više od deset godina počeo da istražuje mogućnost primene psilocibina kao sredstva za smanjenje kriminala i povratništva među korisnicima droga. Analiza podataka iz Birmingema je pokazala da je upotreba kokaina „najjači pojedinačni pokazatelj“ uključenosti u krivični sistem.
Istraživač neuroloških nauka, Robin Karhart-Haris, ocenio je da psilocibin deluje tako što povećava neuroplastičnost i psihološku fleksibilnost, odnosno sposobnost promene načina razmišljanja i ponašanja. Klinički psiholog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, Gabrijel Ažin-Libs, naglasila je da se psilocibin razlikuje od većine lekova za lečenje zavisnosti jer ne deluje na iste neurohemijske sisteme kao supstanca zavisnosti.
Psilocibin izaziva duboko izmenjeno stanje svesti, obično tokom jedne sesije u okviru strukturisane psihoterapije, objašnjava Ažin-Libs. Ona dodaje da nije reč o terapiji koja se kontinuirano uzima, već o jednoj dozi koja može pomoći ljudima da promene svoj pogled na sebe i razviju veće samosaosećanje, što može doprineti promeni ponašanja.
Ovaj pristup bi mogao biti posebno efikasan kod zavisnosti od kokaina, s obzirom na to da su simptomi apstinencije uglavnom psihološke, a ne fizičke prirode. Ova istraživanja otvaraju nova vrata za prilagodbu terapijskih strategija i mogu značajno uticati na buduće metode lečenja zavisnosti. U svetlu trenutne krize zavisnosti, pronalaženje alternativnih tretmana poput ovog postaje sve važnije, a psilocibin bi mogao biti ključni korak ka boljem razumevanju i lečenju ovog kompleksnog problema.
