Hrvatska se našla u društvu sa još četiri države EU, Bugarskom, Mađarskom, Italijom i Slovačkom, prema najnovijem izveštaju Unije za građanske slobode za Evropu (Liberties). U ovom izveštaju se navodi da vlade ovih zemalja „dosledno i namerno” narušavaju vladavinu prava. Izveštaj, koji predstavlja stav vodeće evropske organizacije za građanske slobode, ukazuje na ozbiljne probleme u oblasti vladavine prava, uključujući raširenu korupciju, nedostatak odgovornosti u velikim aferama, slabu nezavisnost pravosuđa, netransparentne javne nabavke i nedostatak slobode medija.
Hrvatska se suočava sa ozbiljnim izazovima koji dodatno produbljuju društvene podele. U izveštaju se ističe da su ekstremizam i upotreba ustaških simbola u porastu, što dodatno otežava društvenu koheziju. Izveštaj daje detaljnu analizu stanja prava i sloboda u Hrvatskoj, naglašavajući da je država suočena sa problemima koji utiču na demokratiju i pravnu sigurnost.
U izveštaju se pet zemalja označava kao „rastavljači“, čije vlade sistematski slabe vladavinu prava u različitim oblastima. U ovom kontekstu, Hrvatska se nije pomerila napred u 2025. godini, a izveštaj navodi da su se problemi iz prethodnih mandata nastavili. Nakon parlamentarnih izbora 2024. godine, koalicija Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Domovinskog pokreta, ekstremno desne stranke, zadržala je parlamentarnu većinu i formirala novu vladu.
Jedan od ključnih problema koji se navodi u izveštaju je javna upotreba pozdrava „Za dom spremni“ i drugih ustaških simbola, koji su ponovo postali prisutni u javnom životu. Ovaj pozdrav je korišćen tokom nacističke marionetske države NDH, a njegova upotreba se povećala, posebno tokom koncerata koji promovišu profašistički režim. Izveštaj naglašava da su neki ministri i zastupnici prisustvovali takvim događajima, što dodatno ukazuje na problematiku.
Uprkos brojnim upozorenjima da je ovaj pozdrav neustavan, niži sudovi su počeli da oslobađaju pojedince zbog njegovog skandiranja, pozivajući se na neobavezujuće političke dokumente ili nepostojeće zakonske izuzetke. Ova sudska praksa, u kombinaciji s političkom podrškom, doprinosi umanjivanju i relativizaciji tog pozdrava u javnom diskursu. Javno poverenje u pravosuđe ostaje nisko, a nisu preduzeti ozbiljni koraci za vraćanje poverenja i rešavanje glavnih problema u pravosuđu.
Izveštaj takođe ističe da Hrvatska nije ostvarila značajan napredak u jačanju svog okvira za borbu protiv korupcije. Postoje sistemske slabosti koje se odnose na nezavisnost pravosuđa, rukovodstvo tužilaštva i sprovođenje ključnih zakonodavnih reformi. Ova situacija stvara dodatne prepreke za održavanje pravne sigurnosti i vladavine prava, što je ključno za demokratski razvoj zemlje.
Hrvatska se, prema ovom izveštaju, suočava s ozbiljnim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju ne samo od strane vlade, već i od strane civilnog društva i međunarodnih institucija. Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da postoji potreba za sveobuhvatnim reformama koje bi omogućile jačanje vladavine prava, unapređenje slobode medija, kao i smanjenje korupcije i jačanje nezavisnosti pravosuđa.
Ovaj izveštaj predstavlja ozbiljno upozorenje za Hrvatsku i druge zemlje koje se suočavaju s sličnim problemima. Potrebno je aktivno delovati kako bi se zaštitile građanske slobode i osigurala stabilnost demokratskih institucija. Samo kroz otvoreni dijalog, saradnju između vlasti i civilnog društva, kao i podršku međunarodne zajednice, Hrvatska može napredovati ka jačanju svojih demokratskih vrednosti i vladavine prava.
