Od 1. oktobra do 31. decembra 2025. godine, Rusija planira da pozove 135.000 mladića starosti od 18 do 30 godina na vojnu službu. Ova informacija je objavljena putem agencije Interfaks, koja je navela da je predsednik Vladimir Putin potpisao dekret o regrutovanju, kao i o otpuštanju onih koji su već na službi. Uredba je postavljena na zvaničnom portalu pravnih informacija.
Regrutacija u Rusiji je tradicionalno dvaput godišnje, obično u proleće i jesen, a ovaj put se fokusira na mlade ljude koji su u tom uzrastu. Očekuje se da će ova odluka izazvati različite reakcije unutar društva, posebno u svetlu trenutne političke situacije i sukoba u Ukrajini. Mnogi mladi ljudi se protive vojnoj službi, a protesti zbog regrutacije su postali sve učestaliji.
U poslednjih nekoliko godina, ruska vlada je pretvorila vojnu službu u obaveznu, a istovremeno je povećala broj vojnika, naročito s obzirom na povećanu napetost između Rusije i zapadnih zemalja. Odluka o regrutovanju dolazi u trenutku kada su ruske trupe angažovane u vojnim operacijama u Ukrajini, što dodatno komplikuje situaciju.
Mnogi mladi ljudi se suočavaju s dilemom da li da se prijave za vojnu službu ili da potraže načine da izbegnu regrutaciju. U Rusiji, postoje različiti načini na koje se može izbeći vojni rok, uključujući obrazovanje, zdravstvene probleme ili čak emigraciju. Ipak, vlasti su pojačale mere protiv onih koji pokušavaju da izbegnu vojnu službu, a mnogi su suočeni s pravnim posledicama.
Osim toga, postoji i sve veći strah među mladima u vezi s mogućim slanjem na front. Mnogi smatraju da bi regrutacija mogla dovesti do većih gubitaka, s obzirom na to da su sukobi u Ukrajini postali intenzivniji. Ova situacija je dodatno otežana činjenicom da informacije o vojnim operacijama često dolaze iz nepouzdanih izvora, što dodatno podstiče strah i nesigurnost među mladima.
Regrutacija takođe ima dugoročne posledice na društvo kao celinu. Mladi ljudi koji odlaze u vojsku često se suočavaju s traumatskim iskustvima, a mnogi se teško reintegrišu u civilni život nakon završetka vojnog roka. To može dovesti do različitih problema, uključujući mentalne bolesti i nezaposlenost.
Pored toga, postoji i zabrinutost zbog toga kako će regrutacija uticati na demografske promene u zemlji. Mnogi mladi ljudi biraju da se ne vraćaju u svoje rodne gradove nakon službe, što može dovesti do smanjenja populacije u određenim oblastima. Ovo je posebno izraženo u ruralnim područjima, gde je i pre regrutacije bilo problema s odlaskom mladih ljudi u veće gradove ili inostranstvo u potrazi za boljim prilikama.
Vlasti su pokušale da unaprede imidž vojne službe, nudeći različite beneficije za vojnike, uključujući finansijske podsticaje i obrazovne mogućnosti. Međutim, mnogi mladi ljudi i dalje su skeptični prema ovim ponudama, smatrajući da su rizici veći od potencijalnih koristi.
U svetlu svih ovih faktora, regrutacija u Rusiji predstavlja kompleksnu temu koja zahteva pažljivo razmatranje. Mnogi mladi ljudi se osećaju izgubljeno i nesigurno, dok se suočavaju s pritiscima društva, porodice i vlasti. Kako se situacija u zemlji dalje razvija, tako će se i reakcije na regrutaciju verovatno menjati, a mladi će se suočavati s novim izazovima u svojim životima.
Ova odluka o regrutaciji može imati dalekosežne posledice za budućnost Rusije, kako u smislu vojne spremnosti, tako i u pogledu socijalnih i ekonomskih aspekata. U svakom slučaju, od suštinskog je značaja pratiti razvoj situacije i analizirati kako će ona uticati na mlade ljude i društvo u celini.
