Sjedinjene Američke Države su nedavno izrazile punu podršku planu Evropske unije o korišćenju zamrznute ruske imovine kao ključnog sredstva za pružanje pomoći Ukrajini i za okončanje rata. Ovu informaciju je potvrdio američki izvor koji je tražio da ostane anoniman zbog osetljivosti teme, a prenosi agencija Rojters. U trenutku kada Zapad traži nove načine za povećanje pritiska na Rusiju, Evropska komisija je predložila mehanizam koji bi omogućio vladama EU da koriste do 185 milijardi evra od 210 milijardi evra vrednosti ruske državne imovine koja je trenutno zamrznuta u Evropi, bez potrebe za formalnom konfiskacijom.
Vašington je jasno stavio do znanja da podržava korake koje EU preduzima kako bi iskoristila tu imovinu kao sredstvo. Ovaj plan dolazi u trenutku kada su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici uveli opsežne sankcije protiv Rusije nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Te sankcije su obuhvatile zabranu transakcija sa ruskom Centralnom bankom i Ministarstvom finansija, što je rezultiralo imobilizacijom oko 300 milijardi dolara ruske državne imovine širom sveta.
Međutim, evropski predlog je naišao na prepreke, pre svega zbog zabrinutosti Belgije, koja je dom većine zamrznute imovine. U nedavnom razvoju događaja, tenzije su se povećale nakon što je Nemačka ukazala na mogućnost da su viđenja dronova iznad aerodroma i vojnih baza u Belgiji bila poruka Moskve da ne dira zamrznutu imovinu. Rusija je negirala bilo kakvu povezanost sa ovim incidentima, ali je zapretila „bolnim odgovorom“ ako bi došlo do zaplene njihove imovine.
U pokušaju da završite rat, američki predsednik Donald Tramp je krajem prošlog meseca uveo sankcije za Rosnjeft i Lukoil, dve najveće ruske naftne kompanije. Cilj Vašingtona je da dodatno stisne ruske finansije i primora Kremlj da potpiše mirovni sporazum sa Ukrajinom. Američki zvaničnik je naglasio da Amerika prati posledice sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila i da postoje dodatne mere koje bi se mogle preduzeti za povećanje pritiska na Moskvu.
Ova situacija ukazuje na složenost međunarodnih odnosa i ekonomskih sankcija koje se koriste kao alat u savremenoj diplomatiji. Uzimajući u obzir sve veće tenzije između Zapada i Rusije, korišćenje zamrznutih sredstava kao sredstva za finansiranje pomoći Ukrajini postaje sve privlačnije. Međutim, postoji rizik od eskalacije sukoba, posebno s obzirom na ruske pretnje u vezi sa zaštitom svoje imovine.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će evropske zemlje morati pažljivo da razmotre sve posledice svojih odluka. Mnoge države članice EU su oprezne zbog potencijalnih reperkusija koje bi ovakvi koraci mogli imati na njihovu bezbednost i ekonomiju. Pristup zamrznutim sredstvima bez formalne konfiskacije može se smatrati pravno i etički problematičnim, što dodatno komplikuje situaciju.
S obzirom na to da se sukob u Ukrajini nastavlja, a međunarodni pritisak na Rusiju ne slabi, očigledno je da će dalje sankcije i upotreba zamrznutih sredstava ostati ključne teme u narednim mesecima. Sjedinjene Američke Države će verovatno nastaviti da rade u koordinaciji sa svojim evropskim partnerima kako bi se postigla zajednička strategija koja bi mogla doneti mir u region.
U zaključku, podrška SAD-a planu Evropske unije da iskoristi zamrznutu rusku imovinu za pomoć Ukrajini predstavlja značajan korak u pravcu jačanja međunarodnog pritiska na Rusiju. Ipak, kompleksnost situacije zahteva pažljivo razmatranje svih mogućih posledica i reakcija, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba i zaštitili interesi svih uključenih strana.
