U parku na Konjarniku, 28. aprila, dogodila se tragična situacija kada je maloletnik (17) nožem usmrtio Aleksandra S. Očevici su posvedočili da je Aleksandar pokušavao da pobegne, ali ga je napadač sustigao i ubio na licu mesta. Ovaj incident je šokirao zajednicu i ukazao na ozbiljnost problema sa nasiljem među mladima.
Aleksandrov otac, Bogoljub, opisuje svoj užas kada je saznao da je njegov sin ubijen. Prvo je video vest o ubistvu na Konjarniku, ali nije mogao ni da nasluti da se radi o njegovom sinu. „Iz novina sam saznao da mi je sin ubijen“, rekao je on. Otac naglašava da nije onaj tip roditelja koji bi branio svoje dete bez obzira na okolnosti. „Moj sin nije bio kriminalac. U zatvoru jeste bio, ali zbog novčane kazne za prekršaj“, dodao je.
Nakon tragedije, Bogoljub je odlučio da istraži šta se desilo s njegovim sinom. Pronašao je snimke sa nadzornih kamera i rekonstruisao kretanje svog sina. „Znam u kom smeštaju je bio, koliko vremena je tu proveo i kada je izašao. Sve sam saznao“, ističe on. Policiji je izneo svoja saznanja, ali su mu rekli da je ubica uhapšen. „Rekli su mi da su ubicu identifikovali preko snimaka sa nadzorne kamere“, dodao je.
Nakon ubistva, Bogoljub je pozvan da da izjavu, ali nije znao da je suđenje počelo. Njegova porodica nije primila obaveštenja o suđenju, a presudu su saznali iz medija. „Da me je neko makar pozvao i rekao mi…“, rekao je Bogoljub, izražavajući duboko razočaranje zbog nedostatka komunikacije sa pravosudnim organima.
Iz Višeg suda u Beogradu su objasnili da su informacije o postupcima prema maloletnim učiniocima krivičnih dela strogo restriktivne kako bi se očuvali interesi maloletnika. „U skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela, meritorne odluke se ne dostavljaju drugim učesnicima u postupku“, rekli su iz suda. To je izazvalo dodatnu frustraciju porodice, koja nije mogla da prati tok postupka.
Bogoljub se takođe osvrnuo na povrede koje je njegov sin zadobio. Nakon što su preuzeli telo, saznao je da je Aleksandar imao dve ubodne rane s leđa, što je dovelo do njegove smrti. „Ubodne rane nisu bile toliko duboke, i nikome nije jasno kako je umro“, rekao je on. Kako bi dobio obdukcioni nalaz, morao je da se obrati pismenim putem, ali do danas rezultati nisu stigli.
Na kraju, porodica se suočila sa dodatnim problemima u vezi sa pravima i informacijama koje su imali. Njihova želja da saznaju više o motivima ubistva ostala je neispunjena. „Motiv ubistva nije bio predmet dokazivanja u krivičnom postupku“, pojasnili su iz suda, naglašavajući da se sud prilikom odlučivanja kreće isključivo u okvirima optužnog akta javnog tužilaštva.
Ova tragedija je postavila važna pitanja o bezbednosti mladih i o sistemu pravde koji često ne omogućava porodicama da dobiju potrebne informacije. U ovom slučaju, gubitak jednog mladog života postavlja ozbiljna pitanja o nasilju među maloletnicima i potrebama za boljim sistemima podrške i komunikacije u pravosudnom sistemu. Porodica Aleksandra S. ostaje u potrazi za pravdom i istinom, suočena sa bolom i neizvesnošću.
