Srpski naučnici su zajedno sa međunarodnim timom istraživača otkrili da kasni evropski neandertalci potiču iz jedne jedine populacije, a rezultati ovog istraživanja objavljeni su u uglednom naučnom časopisu „Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America“ (PNAS). Ova studija donosi nove genetičke i arheološke podatke koji pokazuju da je kod poslednjih neandertalaca u Evropi došlo do promene populacija, što je rezultiralo smanjenjem varijabilnosti genskog fonda neandertalaca neposredno pre njihovog nestanka, pre otprilike 40.000 godina.
Međunarodni tim predvođen profesorom Kozimom Postom iz Senkenberg centra za ljudsku evoluciju i paleo-sredinu Univerziteta u Tibingenu došao je do značajnih saznanja o dramatičnim promenama u genetičkoj istoriji evropskih neandertalaca. U timu su učestvovali i Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu, a u radu su predstavljeni rezultati analiza mitohondrijalne DNK deset neandertalskih jedinki, uključujući i neandertalca iz pećine Pešturina kod Niša.
Istraživanje je pokazalo da su rani neandertalci iz Pešturine, pećine Stajnija u Poljskoj i pećine Mezmajskaja u Rusiji genetički značajno varirali, ali je došlo do homogenizacije njihove genetske strukture tokom vremena. Ovo ukazuje na to da su se tokom poslednjih decenija njihovog postojanja, neandertalci sve više sakupljali i međusobno mešali, što je uticalo na smanjenje genetske raznovrsnosti.
Rezultati genetičkih analiza, zajedno sa bogatom arheološkom građom, otkrili su da je početkom klimatskog zahlađenja pre 75.000 godina došlo do okupljanja neandertalskih grupa na jugozapadu Francuske, a da se ova populacija pre 65.000 godina proširila na druge delove Evrope. Svi kasni neandertalci vode poreklo od ove populacije, što ukazuje na to da su se u poslednjim vekovima pred izumiranje, genetski srodni jedinci sve više okupljali u specifičnim oblastima.
Takođe, istraživanja su pokazala da se broj neandertalaca naglo smanjio pre 45.000 godina. Prema autorima studije, smanjenje genetske raznovrsnosti i geografska izolovanost preostalih neandertalaca mogli su značajno uticati na njihovo konačno izumiranje pre oko 40.000 godina. Ova saznanja pružaju nove uvide u evoluciju i sudbinu neandertalaca, kao i u dinamiku ljudske evolucije uopšte.
Ova studija ne samo da doprinosi razumevanju neandertalske evolucije, već takođe postavlja nova pitanja o tome kako su klimatske promene i promene u ekosistemima uticale na ljudske predke. Istraživači nastavljaju da proučavaju genetske i arheološke dokaze kako bi bolje razumeli složene interakcije između ranih ljudi i njihovog okruženja.
