Dr Radiša Stanković, lekar interne medicine u penziji iz Negotina, suočio se sa ozbiljnim optužbama nakon što je priznao polno uznemiravanje mlađe medicinske sestre u Opštoj bolnici Vršac, gde je započeo radni odnos 1. aprila 2021. godine. Incident se dogodio 23. aprila, kada je, kako se navodi, iznosio neprikladne komentare i fizički dodirivao svoju koleginicu, koja je nedavno završila medicinsku školu. Ovaj slučaj je ubrzo dospeo u medije i izazvao veliku pažnju javnosti.
Prema informacijama koje je saopštilo Osnovno javno tužilaštvo iz Vršca, Stanković je 30. aprila postigao sporazum o priznanju krivičnog dela, koji je istog dana prihvatio i Osnovni sud. Odbijajući da se brani, doktor je pristao na kaznu zatvora od četiri meseca, kao i na meru zabrane prilaska i komunikacije sa oštećenom na period od tri godine. Ova presuda je izazvala različite reakcije u društvu, s obzirom na težinu dela koje je počinio.
Incident je počeo kada je Stanković, prema svedočenju oštećene, počeo da joj deli komplimente i nudio joj prevoz na posao. Njegovo ponašanje postajalo je sve neprikladnije, a kulminiralo je pokušajem da uđe u toalet u kojem se nalazila medicinska sestra. U tom trenutku, druga koleginica je intervenisala i sprečila ga u tom naumu. Ovo je bio trenutak kada je oštećena odlučila da prijavi slučaj policiji.
Tužilaštvo je nakon saslušanja predložilo pritvor za doktora Stankovića, međutim sud je ovaj zahtev odbio. Odluka suda da ne odredi pritvor izazvala je zabrinutost među zaposlenima u bolnici i javnosti, što je dovelo do toga da tužilaštvo uloži žalbu. Pet dana nakon toga, Stanković je priznao krivično delo, čime je ubrzao postupak i izbegao dalju pravnu borbu.
Ono što dodatno zabrinjava je Stankovićeva prošlost. Pre nego što je postao deo bolnice u Vršcu, bio je optuživan za pedofiliju u Negotinu. Prema izveštajima medija, on je tokom jedne godine plaćao seksualne usluge dvema devojčicama koje su tada imale samo 14 godina. Ove informacije dodatno su pojačale osećaj straha i nesigurnosti među zaposlenima u vršačkoj bolnici, kao i kod roditelja dece koja su dolazila na lečenje.
Ceo slučaj je otvorio pitanje kako institucije reaguju na seksualno uznemiravanje i zaštitu žrtava. U poslednje vreme, mnoge zdravstvene ustanove prepoznale su potrebu za implementacijom čvrstih politika koje bi osigurale sigurnost zaposlenih, posebno mladih i novih članova tima. Takođe, društvo se sve više angažuje na podizanju svesti o ovim pitanjima, što se može videti kroz različite kampanje i inicijative.
Važno je napomenuti da su žrtve seksualnog uznemiravanja često u teškoj poziciji kada je reč o prijavljivanju ovakvih dela. Strah od odmazde, sramota i sumnja u to da će biti verovane često ih sprečava da potraže pravdu. Stoga je od suštinskog značaja podržati žrtve u njihovim nastojanjima da progovore i obezbediti im potrebnu pomoć.
Slučaj dr Radiše Stankovića nije samo pitanje prava jedne osobe, već i pitanje koje se tiče čitave zajednice. On postavlja važna pitanja o odgovornosti medicinskih radnika, o zaštiti najranjivijih članova društva i o tome kako možemo učiniti naše institucije sigurnijim mestima za sve. U narednim danima i mesecima, očekuje se da će ovaj slučaj imati dalekosežne posledice i otvoriti novu debatu o seksualnom uznemiravanju u zdravstvenim ustanovama.
