Uprkos zdravstvenim problemima, mnogi zaposleni dolaze na posao, što može biti skuplje za kompanije nego kada ostanu kod kuće. Ova tema je istaknuta tokom predstavljanja nacionalnog projekta „Teži ravnoteži“ na skupu koji je okupio predstavnike HR zajednice u Srbiji. Diskusija je obuhvatila uticaj zdravlja zaposlenih na poslovne rezultate kompanija, ali i na širu ekonomsku sliku zemlje.
Dva ključna problema u savremenom poslovanju su apsentizam (odsustvo sa posla zbog bolesti) i prezentizam (dolazak na posao uprkos zdravstvenim tegobama). Prezentizam često stvara veće indirektne troškove od izostanka sa posla. Zaposleni koji rade sa smanjenim kapacitetom, uz bolove ili umor, ostvaruju nižu produktivnost, prave više grešaka i sporije izvršavaju zadatke. Ovi faktori direktno utiču na poslovne rezultate, a procene pokazuju da troškovi povezani sa ovim pojavama na nivou države mogu dostići i do 2,2% bruto domaćeg proizvoda.
Jedan od glavnih uzroka problema sa zdravljem zaposlenih su nezarazne hronične bolesti, koje su u velikoj meri povezane sa gojaznošću i sedentarnim načinom života. Prekomerna telesna težina, dijabetes i visok krvni pritisak značajno povećavaju rizik od češćih odsustava sa posla, ali i od dolaska na posao uz zdravstvene smetnje. Statistike pokazuju da žene češće odsustvuju sa posla zbog zdravlja, a izostanci su izraženiji kod osoba sa prekomernom težinom i hroničnim oboljenjima.
Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije naglašava da zdravlje zaposlenih više nije isključivo individualna odgovornost, već postaje strateško pitanje za kompanije i nacionalnu ekonomiju. U tom svetlu, pokrenut je nacionalni projekat „Teži ravnoteži“, koji je rezultat saradnje Ministarstva zdravlja i Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Projekat ima za cilj prevenciju gojaznosti i podsticanje zdravijih životnih navika među građanima.
Organizatori skupa ističu da kompanije sve više prepoznaju važnost ulaganja u dobrobit zaposlenih kroz razne programe fizičke aktivnosti, edukacije o ishrani i podsticanje zdravijih radnih navika. Poruka skupa je jasna: ulaganje u zdravlje zaposlenih nije trošak, već investicija u produktivnost, stabilnost i dugoročan poslovni uspeh.
Uloga kompanija u očuvanju zdravlja zaposlenih postaje sve važnija s obzirom na ekonomske posledice koje mogu nastati usled smanjenja produktivnosti. Prepoznajući da je zdravlje zaposlenih ključno za uspeh, mnoge kompanije uvode različite inicijative kako bi poboljšale opšte zdravstveno stanje svojih radnika. Ove inicijative uključuju organizovanje sportskih aktivnosti, radionica o zdravoj ishrani, kao i pružanje mentalne podrške zaposlenima.
Zdravlje zaposlenih kao strateško pitanje ne obuhvata samo fizičko zdravlje, već i mentalno zdravlje. U današnjem brzom poslovnom okruženju, stres i anksioznost postaju sve prisutniji problemi koji mogu uticati na performanse zaposlenih. Stoga je važno da kompanije razviju sveobuhvatne programe koji će se baviti i ovim aspektima.
U okviru projekta „Teži ravnoteži“, predložene su i mere za unapređenje radnog okruženja, kao što su fleksibilno radno vreme i mogućnosti za rad od kuće, što može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Ovakvi pristupi nisu samo korisni za zaposlene, već i za sam poslovni sistem, jer dovode do veće posvećenosti i lojalnosti radnika.
Na kraju, jasno je da zdravlje zaposlenih igra ključnu ulogu u održavanju i unapređenju poslovnih rezultata. Investiranje u zdravlje zaposlenih nije samo etička obaveza, već i poslovna strategija koja može doneti dugoročne koristi. U svetu koji se brzo menja, kompanije koje prepoznaju važnost dobrobiti svojih zaposlenih mogu očekivati stabilniji rast i uspešniji poslovni model.
