Energetske posledice rata na Bliskom istoku će se osećati još dugo, a Evropska komisija se sprema da uvede paket mera za pomoć građanima i kompanijama. Komesar za energiju Dan Jorgensen izjavio je da će predlozi uključivati snižavanje poreskih stopa za električnu energiju i tarifa za prenosne mreže. On je istakao da kriza neće imati kratkoročne posledice na energetska tržišta, s obzirom na porast cena gasa i nafte od 70%, odnosno 60%, od početka sukoba.
U proteklih mesec dana, EU je potrošila dodatnih 14 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva. Jorgensen je pozvao članice EU na koordinisano delovanje u odgovoru na energetsku krizu, naglašavajući da mere moraju biti ciljne i privremene. Takođe, naglasio je da EU ne sme zaboraviti na dugoročni cilj – postizanje pune nezavisnosti od uvoznih fosilnih goriva.
On je upozorio da se Evropa suočava sa „veoma ozbiljnom situacijom“ koja se ne nazire kraju, naglašavajući da povratka u normalu neće biti u doglednoj budućnosti, čak ni ako sutra zavlada mir. Jorgensen je preporučio uštede nafti, posebno dizelu i avionskom gorivu, kako bi se ublažile posledice krize. Preporuke uključuju rad od kuće, smanjenje ograničenja brzine na auto-putevima, podsticanje javnog prevoza, kao i usvajanje štedljivijih vozačkih navika.
On je pozvao zemlje EU da udvostruče napore u izgradnji novih obnovljivih izvora energije, ističući da je ovo trenutak kada treba preokrenuti situaciju i postati energetski nezavisni. Jorgensenovi komentari dolaze u trenutku kada raste strah od globalne energetske krize koja bi mogla imati ekonomske posledice slične pandemiji koronavirusa. Cene nafte i gasa su porasle za 70% otkako su SAD i Izrael započeli napade na Iran.
Sastanak ministara energetike EU završio je bez konkretnih rešenja, ali je Jorgensen najavio da će Komisija uskoro predstaviti paket mera na nivou Unije. Razmatrane su državne pomoći, povećanje udela obnovljivih i nuklearnih izvora energije, kao i podrška biogorivima. Nordijske zemlje istakle su potrebu za zaštitom energetske infrastrukture.
Dok EU uvodi hitne mere zbog krize, građani Srbije krizu gotovo ne osećaju. Srbija je, zahvaljujući mudroj politici i odgovornom državnom vrhu, spremnije dočekala ovu krizu nego ostali. Iako su cene goriva u svetu rekordne, a problemi s rezervama prisutni, cene u Srbiji ostaju stabilne. Litar evrodizela košta maksimalno 213 dinara, dok je cena benzina evropremijum BMB 188 dinara po litru.
Cena dizela je porasla za jedan dinar, dok je cena benzina ostala nepromenjena. Realna cena dizela bi bila 273 dinara bez državne intervencije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio da je država smanjila akcize za 60%. Vučić je naglasio da bi cene naftnih derivata na pumpama značajno porasle da nije bilo reakcije države, te da bi cena dizela mogla da dostigne i 290 dinara po litru.
On je istakao da Srbija ne zavisi direktno od cene sirove nafte, već od kotacija na Mediteranu koje kasne nekoliko dana. Predsednik je naveo da će država razgovarati o finansijskim mogućnostima i merama koje mogu da ublaže udar na građane i privredu. Ukazao je na to da bi nastavak globalnih poremećaja mogao dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica i upozorio na mogućnost potpunog kolapsa.
Vučić je izrazio zabrinutost zbog situacije i naglasio da sve što su radili i za šta su se borili može biti ugroženo. On je istakao da će Evropa platiti najvišu cenu za energetsku nestabilnost, te da su potrebne hitne mere kako bi se prevazišle trenutne krize na tržištu energenata. Srbija takođe treba da bude spremna na moguće buduće izazove i prilagodi svoje strategije kako bi očuvala stabilnost i bezbednost svog energetskog sektora.
