Radomir Raša Radosavljević je čovek čija je životna priča obeležena snažnom vezom sa umetnošću i neobičnim događajima koji su oblikovali njegov život. Kao dečak, sanjao je da postane neko drugi, da uroni u tuđi život i postane deo sveta reflektora. Njegova strast prema glumi ga je odvela do akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“, gde je odigrao svoju prvu glavnu ulogu kao student turizma. Ta uloga ga je zauvek zaljubila u glumu i otvorila mu vrata televizije i filma.
Iako je Radosavljević započeo svoju karijeru u pozorištu, sudbina ga je odvela na druge staze. Tokom godina je igrao u popularnim serijama kao što su „Bolji život“, „Srećni ljudi“ i „Policajac sa Petlovog brda“. Zanimljivo je da nikada nije prošao kroz proces kastinga; uvek su ga zvali stari prijatelji iz „Košutnjak filma“. Uživao je u glumi, govoreći da je to bio beg od stvarnosti, ali i način da se izrazi.
Međutim, kako je vreme prolazilo, Radosavljević je prešao na druge poslove. Vodio je diskoteku, radio sa dečjim odmaralištem na Avali i organizovao velike manifestacije. Njegova karijera ga je odvela i u inostranstvo, gde je radio kao stjuard i menadžer flamenko trupe „Duende“. Ova iskustva su mu pružila novi pogled na umetnost, kroz ritam i pokret flamenka.
Kao menadžer trupe „Duende“, Radosavljević je doživeo uzbudljive trenutke nastupajući sa poznatom flamenko zvezdom Koraima Tores. Publika je na svakom nastupu dočekivala trupu sa oduševljenjem, a posebno se seća haosa koji je nastao kada su nastupali u Nišu. Njihov performans bio je pun energije i emocija, a on je naglasio koliko je flamenko poseban, opisujući ga kao ples bola.
U njegovom životu dogodio se još jedan prelomni trenutak koji je promenio njegovu perspektivu – otkriće krstova u krompirima. 26. aprila 2009. godine, dok je ljuštio krompir, Radosavljević je primetio da se na presecima krompira pojavljuju krstovi. Ovaj neobičan događaj ga je duboko potresao i naveo ga da razmišlja o duhovnom aspektu života. Nakon što je pokazao krompir svešteniku, dobio je savet da ga sačuva, što je znatno uticalo na njegov pogled na svet.
Od tog dana, krstovi su počeli da se pojavljuju u raznim predmetima u njegovom životu, a Radosavljević sada ima više od osamdeset krstova koje čuva u jednoj sobi svoje kuće. Razmišlja o tome da ih izloži javnosti, kako bi drugi mogli da vide ovu jedinstvenu kolekciju. On veruje da bi to mogla biti atrakcija za turistička mesta ili da bi mogao da napravi galeriju ili muzej u svom domu.
Radosavljević uživa u malim stvarima i jednostavnom načinu života, često se osvrćući na to kako je pre otkrića krstova njegovo uživanje bilo zamaskirano umorom. Njegova kuća, školu i crkvu gleda iz svoje terase, razmišljajući o simbolici tog trougla. Njegova priča je inspirativna i pokazuje kako neobični događaji mogu oblikovati naš život i dovesti nas do dubljeg razumevanja sebe i sveta oko nas.
Radomir Raša Radosavljević je primer kako umetnost i duhovnost mogu obogatiti život, a njegovo iskustvo nas podseća da ponekad, čuda dolaze u najneočekivanijim oblicima.
