Radovan Krivokapić (44), navodni pripadnik „škaljarskog klana“, ubijen je u petak uveče dok je uživao na terasi svoje porodične kuće u Kotoru. Prema informacijama, Krivokapić je teško ranjen hicima iz snajpera i preminuo je u bolnici usled povreda koje je zadobio. Ovaj incident se dogodio u trenutku kada je bio u svom domu, gde je retko izlazio, brinući se o svojoj bezbednosti.
Krivokapić je nekoliko godina proveo u inostranstvu, a u Kotor se vratio pre nekoliko meseci. Tokom svog boravka u inostranstvu, verovatno je bio svestan mogućih pretnji po svoj život, što je uticalo na njegovu odluku da se povuče iz javnog života i ostane u svom domu. Navodi se da je u trenutku napada njegova porodica bila prisutna, što dodatno pojačava tragediju ovog događaja.
Nakon stradanja, njegova porodica je potvrdila da je sahranjen, a emotivne poruke koje su objavili u čituljama otkrivaju duboku tugu i gubitak koji su doživeli. Supruga je u emotivnoj poruci napisala: „Srce si mi prelomio, jednu polovinu si odneo sa sobom, a sa drugom moram da živim za decu kako si mi uvek govorio. Volim te beskrajno i nikad te neću zaboraviti.“ Ove reči govore o snažnoj ljubavi i vezi koju su delili, ali i o bolu koji je nastao usled njegovog tragičnog odlaska.
Nakon što su se oprostili od njega, supruga, deca i majka su zajedno uputili još jednu umrlicu u kojoj su izrazili želju da ga čuvaju od zaborava i da ga paze kao što je on to radio tokom svog života. Osećanja tuge i gubitka su dodatno naglašena rečima sestre koja je napisala: „Nespremnu me je dočekala vest o tvom preranom odlasku. Kako ću sada bez tebe, bez tvog osmeha i tvog iskrenog zagrljaja.“
Ova tragedija je dodatno osvetlila složenu i često nasilnu stvarnost u kojoj su se nalazili članovi kriminalnih klanova u regionu. „Škaljarski klan“ je poznat po svojim sukobima sa drugim kriminalnim grupama, posebno „kavačkim klanom“, a ubistva i napadi na članove ovih grupa su postali gotovo svakodnevica. Ova situacija stvara strah i nesigurnost među stanovnicima, ne samo onima koji su direktno uključeni u kriminal, već i običnim ljudima koji se nalaze u blizini.
S obzirom na to da se situacija u regionu nastavlja pogoršavati, postavlja se pitanje bezbednosti za sve. Policija i druge bezbednosne agencije su pod pritiskom da reše ovaj slučaj i obezbede sigurnost građanima. Kako bi se sprečila dalja nasilna ubistva i osigurala pravda za porodicu Krivokapić, neophodne su hitne i efikasne mere.
Pored ličnih tragedija, ovakvi incidenti imaju širi uticaj na društvo. Oni podstiču strah i nesigurnost među ljudima, što može imati dugoročne posledice po kvalitet života. Ljudi postaju oprezniji, a mnogi se povlače iz društvenog života kako bi zaštitili sebe i svoje porodice.
U ovom trenutku, porodica Radovana Krivokapića se suočava sa gubitkom koji je nemerljiv. Njihova čitulja, ispunjena emotivnim izrazima ljubavi, tuge i želje da ga nikada ne zaborave, ukazuje na duboke ljudske osećaje koji prevazilaze sve okolnosti. Ova tragedija nije samo priča o jednom čoveku, već o porodici, ljubavi i borbi za opstanak u svetu punom opasnosti i nasilja.
